U ranim jutarnjim satima 4. jula zazvonio je telefon generala Kita Keloga. Sa druge strane bio je Radoslav Sikorski, poljski ministar spoljnih poslova, s porukom koja će se pokazati ključnom za dalji tok ruske invazije na Ukrajinu, piše „The Telegraph“.
Te noći, poljski konzulat u Kijevu oštećen je u snažnom napadu ruskih raketa i dronova. „Putin se podsmeva vašim mirovnim naporima“, rekao je Sikorski generalu Kelogu, penzionisanom general-pukovniku i glavnom izaslaniku Donalda Trampa za Ukrajinu. „Molim vas, obnovite isporuke protivvazdušne municije Ukrajini“, dodao je.
Isporuke oružja bile su iznenada obustavljene samo dva dana ranije, što je mnoge navelo na zaključak da se Trampova administracija ponovo okreće leđa Ukrajini. Međutim, vest o napadu na konzulat zemlje članice NATO-a posebno je pogodila generala Keloga. Kao iskusan vojnik, znao je da ovakvi incidenti mogu dovesti do nekontrolisane eskalacije sukoba.
Prekretnica u Beloj kući
Ono što je usledilo bio je prvi u nizu događaja koji su doveli do potpune promene Trampovog stava. Gotovo odmah nakon razgovora sa Sikorskim, Kelog je pozvao predsednika. Tramp se javio gotovo trenutno. Nakon uobičajenih čestitki povodom Dana nezavisnosti, dvojica su prešla na ključnu temu – Ukrajinu.
Tokom noći, Kijev je pretrpeo najžešći napad od početka rata – sa 11 raketa i čak 539 dronova. Ključni trenutak bio je taj što su udari usledili samo nekoliko sati nakon telefonskog razgovora Vladimira Putina i Donalda Trampa o mogućem okončanju rata. Već se znalo da je američki predsednik sve frustriraniji zbog Putinovog odbijanja da zaustavi napade na ukrajinske gradove, uprkos američkim ponudama za primirje.
General Kelog je izvestio Trampa o poslednjem napadu i činjenici da je pogođen konzulat Poljske – ključnog NATO saveznika. Iskoristio je priliku da zatraži hitno obnavljanje isporuka protivvazdušnih sistema Patriot Ukrajini.
Iako se raspravljalo o rizicima i prednostima slanja naprednih američkih sistema, Tramp je reagovao iznenađujuće brzo. Naredio je Pentagonu da odmah oslobodi deo PAC-3 sistema koji su bili blokirani zbog privremene obustave pomoći i procene stanja zaliha.
Takođe je naložio Kelogu da kontaktira ministra odbrane Pit Hegseta i osigura nastavak isporuka. Kasnije se saznalo da je Tramp bio potpuno iznenađen Hegsetovom ranijom odlukom da obustavi pomoć Ukrajini bez znanja Bele kuće ili Kongresa. Visoki zvaničnici, uključujući Kellogga i državnog sekretara Marka Rubija, o tome su saznali iz medija.
Ovoga puta, situacija je bila drugačija. Kelog je pozvao Hegseta i preneo mu predsednikovu odluku. „Ako mi ne veruješ, pozovi predsednika lično“, navodno mu je rekao. Istog dana, 4. jula, Tramp je obećao i ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da će konačno stići pomoć u protivvazdušnoj odbrani.
Evropska inicijativa i MAGA principi
U Vašingtonu, među najglasnijim zagovornicima pomoći Ukrajini, ova odluka je doživljena kao trenutak kada je Tramp shvatio da jačanje Kijeva američkom vojnom moći može predstavljati put ka miru. Ipak, Pentagonu je bilo potrebno četiri dana da pokrene prvu pošiljku raketa Patriot.
Trampovu promenu stava brzo su iskoristile evropske prestonice. Nemački kancelar Fridrih Merc ponudio je kupovinu sistema Patriot koji bi direktno bili isporučeni Ukrajini. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute otišao je i korak dalje – ponudio je Trampu da evropski saveznici i Kanada u potpunosti refundiraju troškove američkog oružja poslatog Kijevu, u vrednosti od više milijardi dolara.
To je bio predlog koji je Tramp oberučke prihvatio. Njegovi savetnici, poput Keloga, uverili su ga da je situacija u kojoj Evropa plaća za američko oružje koje brani evropski kontinent savršena demonstracija njegovog principa „Učinimo Ameriku ponovo velikom“ (MAGA).
Samo devet dana kasnije, 13. jula, Tramp je zajedno s Ruteom najavio paket pomoći u vrednosti od 10 milijardi dolara, uz pretnju teškim trgovinskim sankcijama Rusiji i svima koji kupuju njena fosilna goriva.
Domino efekat isporuka
Do kraja te nedelje, prvi Patriot sistem i dodatni presretači stigli su u Ukrajinu zahvaljujući dogovoru sa Nemačkom. Pentagon i Bela kuća su taj potez iskoristili kao signal i poziv drugim evropskim zemljama da se usude i pošalju svoje zalihe Kijevu, uz obećanje da će ih SAD kasnije nadoknaditi.
Početkom ove nedelje, Berlin je objavio dogovor sa Vašingtonom o donaciji dodatnih pet baterija. Nemačka će finansirati dve, a Norveška treću. Očekuje se da će zamenske baterije stići iz narudžbine koja je prvobitno bila namenjena Švajcarskoj, kojoj je Vašington poručio da se isporuke preusmeravaju za podršku Kijevu.
