Lideri Evropske unije sastaju se večeras u Briselu na vanrednom samitu posvećenom budućnosti transatlantskih odnosa, mogućim pretnjama Donalda Trampa i strategiji EU u vezi sa Grenlandom, trgovinom i bezbednošću.
Čelnici zemalja članica Evropske unije sastaju se večeras u Briselu na vanrednom samitu, koji je sazvao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, kako bi razgovarali o trenutnom stanju i budućnosti transatlantskih odnosa.
Većina lidera dolazi iz Davosa, gde su učestvovali na Svetskom ekonomskom forumu. Posle burnih dana, Evropska unija je sa olakšanjem primila poruke američkog predsednika Donalda Trampa da neće koristiti silu za preuzimanje Grenlanda i da je odustao od uvođenja kaznenih carina pojedinim evropskim zemljama.
Iako su i američki predsednik Tramp i generalni sekretar NATO-a Mark Rute na različite načine potvrdili da je dogovoren okvir sporazuma o Grenlandu, čiji detalji još nisu poznati ni liderima EU, na samitu u Briselu razgovaraće se o strategiji odgovora na eventualne buduće pretnje Donalda Trampa, koji je tokom prve godine drugog mandata pokazao koliko može biti nepredvidiv.
Evropska unija želi jasno da utvrdi koliko su transatlantsko trgovinsko partnerstvo i vojno savezništvo trenutno stabilni,čvrsti i predvidljivi. Nakon godinu dana, EU više ne želi da svakodnevno zavisi od izjava američkog predsednika, njegovih pretnji i naknadnih povlačenja tih pretnji, već želi da u svakom trenutku bude spremna da zaštiti sopstvene interese i interese država članica.
Lideri EU razgovaraće i o Grenlandu, pri čemu se očekuje više informacija od Danske, čiji su zvaničnici bili u kontaktu sa američkim predstavnicima. Razmatraće se i trgovinski odnosi, imajući u vidu da je Evropski parlament dan ranije stavio na čekanje proces ratifikacije trgovinskog sporazuma sa SAD, što je, prema mišljenju više evropskih diplomata, moglo uticati na Trampovu odluku da odustane od najavljenih carina.
EU želi održive, predvidljive i bezbedne trgovinske odnose, ali ako to ne bude moguće, želi da ima spremne brze protivmere. Evropski izvori ističu da se EU ne može opustiti zbog jedne Trampove izjave, jer on vrlo brzo može promeniti stav i ponovo zapretiti carinama iz nekog drugog razloga.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta u pozivu liderima država članica naveo je da želi razgovor o izazovima u transatlantskim odnosima i njihovim posledicama po Evropsku uniju, kao i koordinaciju budućih poteza.
Govoreći o transatlantskim odnosima dan ranije u Evropskom parlamentu, Košta je rekao da ruska agresija, dovođenje u pitanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima i slabljenje dosadašnjih savezništava predstavljaju velike izazove za EU, ali da će Unija iz svega izaći jača, otpornija i suverenija.
Evropska unija je do sada nastojala da izbegne eskalaciju, svesna da bi trgovinski sukob sa SAD imao teške posledice i po Evropu i po američke građane. Međutim, nakon Trampovih pretnji carinama povezanih sa teritorijalnim pitanjima, EU je ozbiljno razmatrala snažne protivmere kao krajnju opciju ukoliko dijalog ne donese rešenje. Iako su pretnje trenutno povučene, EU želi da ostane spremna.
Jedna od tema samita biće i novoosnovani Trampov Odbor za mir. Prvobitno zamišljen kao telo za nadgledanje uspostavljanja mira i obnove Gaze, sada se predstavlja kao šira međunarodna organizacija. Zbog toga je većina zemalja EU odbila da u ovom trenutku potpiše učešće u tom odboru, dok čekaju dodatna objašnjenja ili proveravaju ustavna ograničenja.
Od članica EU, učešće u Odboru za mir u Davosu su potpisale samo Mađarska i Bugarska, a od evropskih zemalja još samo Kosovo. Evropska komisija je u početku pozdravila ovu inicijativu, ali EU sada nastoji da zauzme zajednički stav. Za pojedine zemlje problematično je i to što je Tramp kao učesnike pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina i beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka. Velika Britanija je upravo Putina navela kao razlog zbog kojeg u ovom trenutku ne može da potpiše taj dokument.
