Norveška planira da ponovo uvede obavezu izgradnje skloništa za zaštitu od bombi u novim zgradama, što je praksa prekinuta 1998. godine, saopštila je danas norveška vlada.
Odluka je doneta u trenutku kada se rat Rusije, koja deli granicu sa Norveškom, protiv Ukrajine približava trećoj godišnjici, piše Politiko.
„Više je neizvesnosti oko nas. Moramo da vodimo računa o civilnom stanovništvu, u slučaju ‘najgoreg scenarija’ – rata ili oružanog napada“, rekla je norveška ministarka pravde i javne bezbednosti Emili Enger Mel za javni servis NRK.
Ona je dodala da su u tom slučaju, skloništa jedna od zaštitnih mera koje su potrebne Norveškoj.
Mel je rekla da će se taj zahtev odnositi na komplekse veće od 1.000 kvadratnih metara.
Do 1998. godine, svaki veliki stambeni kompleks u Norveškoj je morao da ima sklonište za zaštitu od bombi, ali od tada nisu izgrađena nova skloništa.
Vlada predlaže dve vrste skloništa: nova koja će štititi od hemijskog i radioaktivnog oružja i pojedine za zaštitu od konvencionalnog oružja, koji bi mogli da budu preuređene stanice metroa ili parking-garaže.
Mera je deo izveštaja o spremnosti koji sadrži više od stotinu različitih preporuka namenjenih jačanju i pripremi Norveške za mogući rat, ali i u slučaju ekstremnih vremenskih prilika ili događaja poput pandemije.
