Predsednik SAD Donald Tramp ponovo je juče izjavio da je okončao šest ratova dok je promovisao svoju ideju mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije.
Predsednik SAD Donald Tramp ponovo je juče izjavio da je okončao „šest ratova“ dok je promovisao svoju ideju mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije.
Tramp poslednjih nekoliko meseci pokušava da se predstavi kao globalni posrednik u miru i pri tome gura svoju kandidaturu za Nobelovu nagradu za mir. Kritičari ga, međutim, podsećaju na odluku da bombarduje Iran, kao i na njegovu ulogu u krizama u Ukrajini i Pojasu Gaze. U razgovoru sa novinarima u ponedeljak, Tramp je nekoliko puta ponovio da je „zaustavio šest ratova“ i dodao da bi Ukrajina i Rusija mogli biti njegov sedmi takav slučaj.
„Mislio sam da će ovo možda biti i najlakši“, rekao je Tramp.
U julu je tvrdio da je za vreme mandata gasio otprilike jedan rat mesečno.
Kada je Axios poslao Beloj kući spisak sukoba na koje su se Tramp i njegovi saradnici pozivali, kako bi potvrdili da se radi upravo o tih „šest“, portparol je potvrdio spisak – i dodao još jedan.
Međutim, dva od tih sukoba odnose se na njegov prvi mandat, a u jednom od njih (spor između Etiopije i Egipta) nikakav sporazum uopšte nije potpisan. Osim toga, mnogi konflikti nisu u potpunosti rešeni, a ratovi u Ukrajini i Gazi i dalje traju uprkos Trampovim obećanjima da će ih završiti.
Ipak, u prvim mesecima svog drugog mandata Tramp je postigao nekoliko diplomatskih pomaka.
Azerbejdžan i Jermenija
U avgustu su lideri Jermenije i Azerbejdžana potpisali mirovni sporazum u Beloj kući. Dve zemlje vode sukobe još od kasnih 1980-ih, a poslednji put ratovale su 2023, kada je Azerbejdžan zauzeo Nagorno-Karabah.
Deo analitičara sumnja da će ovaj dogovor obezbediti dugoročnu stabilnost, ali je Tramp poručio da će dve zemlje sada „dugo biti prijatelji“. Sporazum predviđa otvaranje velikog saobraćajnog koridora između teritorija, a biće nazvan „Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet“.
Iran i Rusija izrazili su nezadovoljstvo sporazumom, a Teheran je upozorio da Vašington pokušava da promeni geopolitičku ravnotežu u regionu.
Demokratska Republika Kongo i Ruanda
Kongo i Ruanda potpisali su u junu mirovni sporazum u Beloj kući, uz posredovanje SAD-a. Njihov višegodišnji sukob raselio je milione ljudi i izazvao humanitarnu katastrofu.
„Od danas nasilje i razaranja prestaju, a ceo region započinje novo poglavlje nade, prilike, sklada, prosperiteta i mira“, rekao je Tramp prilikom potpisivanja.
No, situacija se brzo zakomplikovala jer su se vojska DR Konga i pobunjenici M23, koje podržava Ruanda, međusobno optužili za kršenje sporazuma.
Izrael i Iran
U junu je izbio 12-dnevni rat između Izraela i Irana, tokom kojeg je Tramp naredio bombardovanje Irana, a zatim posredovao u prekidu vatre.
Kritičari smatraju da je sporno tvrditi kako je postigao mir jer su SAD bile aktivni učesnik sukoba. Bela kuća ipak ističe da su napadi unazadili iranski nuklearni program i smanjili rizik od šireg rata.
Izrael, međutim, i dalje tvrdi da će ponovo napasti Iran ako Teheran obnovi nuklearni program. Tramp kaže da želi nove pregovore o nuklearnom sporazumu, no zasad nema pomaka.
Indija i Pakistan
Nakon što je indijska vojska u maju izvela napade na ciljeve u Pakistanu, usled terorističkog napada u indijskom delu Kašmira, Tramp je objavio „potpun i trenutan prekid vatre“.
Tvrdio je da je pritisnuo obe zemlje preko trgovinskih odnosa sa SAD-om kako bi ih primorao na smirivanje. No Indija, koja odbija bilo kakvo spoljašnje posredovanje u sporu oko Kašmira, u više navrata je porekla da je Tramp imao ikakvu ulogu u prekidu vatre. Odnosi između Nju Delhija i Vašingtona u međuvremenu su se dodatno zakomplikovali.
Kambodža i Tajland
Dve zemlje dogovorile su bezuslovno primirje u julu, nakon petodnevnih sukoba na granici u kojima je poginulo više desetina ljudi, a hiljade su raseljene. Sporazum je potpisan u Maleziji nakon što je Tramp zapretio da SAD neće sklapati trgovinske ugovore ni sa jednom od država.
Primirje je ubrzo stavljeno na probu jer su se obe strane međusobno optužile za nove napade. Kina je takođe pozvala Pnom Pen i Bangkok da reše spor mirnim putem.
Egipat i Etiopija (prvi mandat)
Egipat i Etiopija već godinama pregovaraju oko Etiopske velike renesansne brane na Nilu. Kairo strahuje da će gradnja ugroziti njegovu snabdevenost vodom.
Bela kuća tvrdi da se Trampovo posredovanje treba računati kao rešavanje sukoba, iako nije bilo rata niti je potpisan mirovni sporazum. Tokom prvog mandata SAD je pokušao da posreduje, no pregovori su propali, a Tramp je delimično obustavio pomoć Etiopiji.
Etiopija je optužila Trampa da podstiče rat kada je izjavio da će Egipat „na kraju dignuti branu u vazduh“. Pregovori o korišćenju vode i dalje traju, a Egipat optužuje Etiopiju da nema političke volje za dogovor.
Srbija i tzv. Kosovo (prvi mandat)
Tzv. Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost, a Srbija je i dalje ne priznaje.
Trampova administracija posredovala je 2020. u tzv. Vašingtonskom sporazumu, kratkoročnom ekonomskom dogovoru između Beograda i Prištine.
Sukob, međutim, ostaje nerešen, a NATO poslednjih meseci upozorava obe strane da ubrzaju pregovore.
Ukrajinski izazov
Tramp nastavlja da insistira da bi mogao doneti mir između Ukrajine i Rusije, uprkos tome što rat traje već 1.273 dan i nakon što je nedavni njegov susret sa Vladimirom Putinom na Aljasci završio bez dogovora o prekidu vatre.
Danas se u Beloj kući očekuje se novi sastanak Trampa sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i evropskim saveznicima. Američki zvaničnici priznaju da je malo verovatno da će taj susret rezultirati konačnim mirovnim sporazumom, dok se borbe u Ukrajini nastavljaju.
