Pretpretresno veće Međunarodnog krivičnog suda u Hagu (MKS) zaključilo je danas da Mongolija nije sarađivala sa tim sudom u hapšenju i izručenju ruskog predsednika Vladimira Putina koji je posetio tu zemlju u septembru.
Mongolija je kao zemlja potpisnica Rimskog statuta morala to da uradi, nakon čega je Sud odlučilo da taj predmet uputi Skupštini država članica.
U saopštenju MKS navodi se da su države članice i one koje priznaju nadležnost tog suda dužne da pritvaraju i izručuju lica za koja postoji nalog za hapšenje tog suda, bez obzira na službeni položaj ili nacionalnost.
Veće je podsetilo da MKS obavlja funkcije koje odgovaraju interesima međunarodne zajednice i da ima nadležnost nad najtežim međunarodnim zločinima, koji uključuju teška kršenja osnovnih normi međunarodnog prava, prenosi Ukrinform.
Međunarodni krivični sud je u martu 2023. izdao nalog za hapšenje Putina zbog optužbi za ratne zločine, uključujući ilegalnu deportaciju dece iz Ukrajine i ilegalno prebacivanje Ukrajinaca u Rusiju.
Putin se početkom septembra sastao sa svojim mongolskim kolegom u Ulan Batoru. To je bila prva Putinova poseta zemlji koja je ratifikovala Rimski statut i zbog toga imala obavezu da uhapsi ruskog lidera po nalogu Međunarodnog krivičnog suda u Hagu u vezi sa ruskim ratnim zločinima u Ukrajini, navodi Ukrinform.
Mongolija je saopštila da vlasti te zemlje nisu uhapsile Putina jer je „zemlja u situaciji energetske zavisnosti“, što, kako navode, otežava hapšenje ruskog predsednika po poternici MKS.
