Francuski predsednik Emanuel Makron je upozorio da Francuska mora biti spremna za mogući sukob sa Rusijom, što je podiglo tenzije širom Evrope.
Koje i kakve bi žrtve Francuska mogla da podnese u potencijalnom sukobu između Zapada i Rusije? Oni koji su do sada razmišljali samo o mogućim finansijskim doprinosima, prošle nedelje dobili su pojašnjenje od novog načelnika Generalštaba.
Obraćajući se stotinama gradonačelnika, general Fabijen Mandon rekao je da se Rusija priprema za sukob sa Zapadom do 2030. godine.
„Ako naša zemlja posustane zato što nije spremna da izgubi svoju decu, ekonomski pati ili nazove stvari njihovim pravim imenom, onda smo u opasnosti„, upozorio je najviše rangirani francuski vojnik.
Neki opozicioni političari reagovali su ogorčeno na generalov poziv na žrtve. Međutim, Mandon je samo istakao cilj na kojem francuska vlada već dugo radi. Predsednik Emanuel Makron upozorava na najveću pretnju Francuskoj od 1945. godine. Vladini zvaničnici više puta su pomenuli rizik od „velikog rata visokog intenziteta“ u Evropi tokom ove decenije.
Kada je Makron preuzeo predsedničku dužnost 2017. godine, budžet za odbranu iznosio je nešto više od 30 milijardi evra. Planira se da će do 2027. biti više nego udvostručen – na 67 milijardi evra.
Te milijarde ne troše se samo na novo naoružanje. Profesionalna vojska, koja sada ima oko 200.000 aktivnih vojnika, takođe će rasti. Broj raspoloživih rezervista već je povećan sa oko 28.000 iz 2014. na više od 47.000 u 2025.
Do 2035. godine taj broj mogao bi da dostigne 105.000. Ovo širenje baze odvija se nezavisno od suspenzije obaveznog vojnog roka, čije je ponovno uvođenje Makron isključio iz političkih i organizacionih razloga. Francuska će zadržati svoju profesionalnu vojsku, ali predsednik preferira svojevrsni „srednji put“.
Dobrovoljni vojni rok
Prema medijskim izveštajima, Makron bi trebalo da ove nedelje najavi uvođenje nove, plaćene dobrovoljne vojne službe („service militaire volontaire“). Planirani početak nove službe je 2026. godina.
Prema još nepotvrđenim planovima, prvih 3.000 mladih moglo bi da se prijavi na obuku u kasarni već u narednim mesecima. Očekuje se da će se njihov broj povećati na 10.000 do 2030. godine, a potom na 50.000 godišnje.
Nova, plaćena služba (navodno između 900 i 1.000 evra mesečno) osmišljena je tako da traje 10 meseci i namenjena je mladim Francuzima od oko 18 godina.
Zajednička vojna obuka različitih društvenih grupa ima za cilj jačanje društvene kohezije i nacionalnog identiteta. Zvanično, projekat se opravdava potrebom učvršćivanja „kohezije nacije„. Pored vojnih veština, „usađuju“ se i vrednosti poput discipline, timskog rada i patriotizma.
Ako su tačne informacije koje kruže među poslanicima, dobrovoljci će nakon obuke biti raspoređeni isključivo u zemlji. Tako bi, na primer, mogli da zamene profesionalne vojnike koji godinama patroliraju gradskim centrima, železničkim stanicama i aerodromima u okviru „Operacije Sentinel“.
Nakon napuštanja aktivne službe, obučeni dobrovoljci mogli bi da budu dostupni oružanim snagama kao rezervisti, čime bi se poboljšala operativna sposobnost vojske i omogućilo brzo povećanje broja ljudi u slučaju potrebe.
Dobrovoljna mobilizacija jednog dela svakog godišta mogla bi da pomogne u zadovoljenju potrebe za „masom“ koja je potrebna za održavanje kapaciteta u slučaju sukoba, rekao je ovog leta general Pjer Šil, načelnik Generalštaba kopnenih snaga Francuske.
Podrška opozicije
Za razliku od razgovora o budžetu, gde vlast i opozicija ne uspevaju da se dogovore, dobrovoljna vojna služba ima široku podršku.
„Ako 10 odsto od 50.000 dobrovoljaca godišnje ostane u vojsci, oružane snage će imati bazen od 5.000 relativno dobro pripremljenih ljudi“, rekao je za „La Tribun“ konzervativni političar Sedrik Peren iz partije Republikanci, koji predsedava Odborom za spoljne poslove i odbranu u Senatu.
Žordan Bardela, lider desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN), takođe podržava projekat koji je Makron okvirno predstavio još letos.
Međutim, trenutno najpopularniji političar u Francuskoj smatra da je dobrovoljni vojni rok samo prvi korak ka ponovnom uvođenju obaveznog novačenja, ukinutog 1997. godine tokom mandata Žaka Širaka. Reakcije na levici su znatno rezervisanije.
Uspostavljanje programa dobrovoljnog vojnog roka bio je jedan od Makronovih omiljenih projekata još pre početka rata u Ukrajini. Dve godine nakon njegove prve izborne pobede, 2019. godine, pokrenuta je Opšta nacionalna služba (SNU — „Service National Universel“) za maloletnike od 15 do 17 godina.
Sa građanskim obrazovanjem, ceremonijama podizanja zastave, sportom i obaveznim nošenjem uniforme, taj program veoma podseća na osnovnu vojnu obuku. Ipak, usmeren je na civile i ima cilj jačanja društvene kohezije. Oni koji žele mogu dobrovoljno da prođu i vojni segment posle osnovnog programa.
SNU, koji se sastoji od dvonedeljne prakse za jačanje timskog duha, nije bio naročito uspešan. Revizorski sud ga je pre godinu dana kritikovao, između ostalog, jer je program sa oko 40.000 učesnika obuhvatio samo manji deo ciljne grupe, daleko ispod željenog. Zbog toga je njegovo finansiranje stalno smanjivano.
Nedavno je ministar odbrane Sebastjen Lekornu najavio gašenje SNU-a tokom sledeće godine. Iako finansijski aspekti mogu biti složeni, novi dobrovoljni vojni rok verovatno će imati veće šanse za uspeh.
