Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je danas, nakon sastanka u Parizu povodom situacije u Ukrajinije, da je Evropi preko potreban jedinstveniji pristup u vezi sa nabavkama vojne opreme.
On je tokom zajedničke konferencije za medije sa ministrima odbrane Francuske, Nemačke, Italije i Poljske, istakao da Evropa ne može da priušti da gubi vreme na nepotrebnu birokratiju, preneo je Gardijan.
„Nemamo to vreme, suvišno je i skupo“, rekao je on.
Francuski minsitar odbrane Sebastijen Lekorni izjavio je da je oko 15 zemalja izrazilo zainteresovanost za razgovore o izgradnji nove odbrambene arhitekture za Ukrajinu.
Britanski ministar Džon Hili rekao je da će Britanija u subotu održati sledeći sastanak povodom Ukrajine, kao i da se nastavlja rad na koaliciji “dobrovoljnih zemalja“ za pomoć Ukrajini.
Sastanak je održan u nekadašnjoj vojnoj bolnici, dan nakon sastanka načelnika vojski 34 zemalja uključujući Japan i Australiju, takođe u Parizu.
Pored toga, Lekorni i Hili razgovarali su o daljem angažovanju dve zemlje u cilju postizanja pravednog i trajnog mira u Ukrajini.
EP: EU da osigura sopstvenu bezbednost, razviti evropski stub unutar NATO
Evropski parlament (EP) usvojio je danas rezoluciju u kojoj je pozvao EU da osigura sopstvenu bezbednost i zatražio razvoj evropskog stuba unutar NATO, koji je u stanju da deluje autonomno kada je to potrebno.
U rezoluciji, usvojenoj sa 419 glasova za, 204 protiv i 46 uzdržanih, poslanici EP ocenili su da EU mora da omogući svojoj administraciji da „mnogo brže prolazi procedure“ u slučaju rata ili drugih bezbednosnih pretnji velikih razmera.
„Ističući važnost saradnje EU-NATO, poslanici EP takođe pozivaju na razvoj potpuno sposobnog evropskog stuba u NATO, koji je u stanju da deluje autonomno kad god je to potrebno“, navodi se u saopštenju EP.
U rezoluciji se navodi da, kako bi se postigao mir i stabilnost u Evropi, EU mora da podrži Ukrajinu i postane otpornija.
„Evropa se danas suočava sa najdubljom vojnom pretnjom svom teritorijalnom integritetu od kraja Hladnog rata“, ocenjuje se u dokumentu i pozivaju države članice EU, međunarodni partneri i NATO saveznici da ukinu sva ograničenja za upotrebu zapadnih sistema naoružanja isporučenih Ukrajini protiv vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji.
Tvrdi se i da Rusija, uz podršku Belorusije, Kine, Severne Koreje i Irana, predstavlja „najznačajniju direktnu i indirektnu pretnju EU“.
Istovremeno se ocenjuje da su nedavne akcije i izjave administracije američkog predsednika Donalda Trampa povećale zabrinutost oko budućeg stava SAD prema Rusiji, NATO i evropskoj bezbednosti, i oštro se osuđuju američke pretnje Grenlandu.
U tom kontekstu, navodi se da odbrambeni napori EU „ne mogu ostati ograničeni po veličini, fragmentisani u obimu i dugotrajni u isporuci“ i zahtevaju pojačani napori u vojnoj oblasti, ali i u industrijskom, tehnološkom i obaveštajnom sektoru.
EU se poziva da „hitno deluje i osigura sopstvenu bezbednost“, što će, kako se navodi, značiti jačanje odnosa sa partnerima koji imaju isto mišljenje i snažno smanjenje njenog oslanjanja na zemlje koje nisu članice EU.
„EU se suočava sa prekretnicom i „uobičajeno poslovanje“ više nije opcija protiv pretnji i napada na evropsku bezbednost“, navodi se u rezoluciji.
Takođe se pozdravlja plan za ponovno naoružavanje Evrope i navodi da bi takozvana Bela kinjiga o budućnosti evropske odbrane, čije se predstavljanje očekuje sledeće nedelje, trebalo bi da pruži konkretne predloge Evropskom savetu kako bi se omogućili „zaista revolucionarni napori“ i akcije „bliske onima iz ratnog vremena“.
Poslanici EP smatraju da EU mora da se odluči za jedinstvenu i jasnu dugoročnu viziju evropske odbrambene industrije i pozivaju na značajno povećanje zajedničke nabavke opreme iz zemalja članica EU.
Insistiraju i na manje komlikovanom donošenju odluka o evropskoj odbrani i podržavaju stvaranje saveta ministara odbrane i prelazak sa jednoglasnog glasanja na glasanje kvalifikovanom većinom prilikom donošenja odluka EU u ovoj oblasti, sa izuzetkom vojnih operacija sa izvršnim mandatom.
EP je upozorio da, bez značajnog povećanja investicija, bezbednosni i odbrambeni ciljevi EU neće biti postignuti ni za vojnu podršku Ukrajini ni za unapređenje zajedničke evropske bezbednosti.
Naveo je i da „hitne potrebe ne mogu da čekaju naredni višegodišnji finansijski okvir“ i zatražio „inovativna rešenja za pronalaženje dodatnih sredstava bez odlaganja“, kao što je sistem evropskih odbrambenih obveznica za finansiranje velikih vojnih investicija.
