Ruski predsednik Vladimir Putin zahteva da Ukrajina odustane od celog istočnog regiona Donbasa, da odustane od svojih ambicija da se pridruži NATO-u, da ostane neutralna i da spreči zapadne trupe da uđu u zemlju, rekla su Rojtersu tri izvora bliska Kremlju.
Ruski predsednik se u petak sastao sa Donaldom Trampom na Aljasci na prvom rusko-američkom samitu za više od četiri godine. Prema izvorima, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, skoro ceo tročasovni sastanak iza zatvorenih vrata bio je posvećen razgovoru o mogućem kompromisu za Ukrajinu.
Nakon sastanka, Putin je, zajedno sa Trampom, rekao da se nada da će sastanak otvoriti put miru, ali nijedan od lidera nije dao detalje o razgovorima. U najdetaljnijem izveštaju do sada iz Rusije o Putinovoj ponudi, Rojters je uspeo da skicira obrise onoga što Kremlj želi u potencijalnom mirovnom sporazumu kako bi se okončao rat koji je odneo stotine hiljada života.
Detalji Putinove ponude
Ruski izvori kažu da je Putin pristao na kompromis oko svojih teritorijalnih zahteva iz juna 2024. godine, kada je zatražio od Kijeva da ustupi sva četiri regiona koje Moskva smatra delom Rusije: Donjeck i Lugansk na istoku, koji čine Donbas, i Herson i Zaporožje na jugu. Kijev je tada odbacio te uslove kao poziv na predaju.
U novom predlogu, ruski predsednik nastavlja da insistira da se Ukrajina potpuno povuče iz delova Donbasa koje još uvek kontroliše. Zauzvrat, Moskva bi zamrzla trenutne linije fronta u Zaporožju i Hersonu, dodali su izvori. Prema procenama SAD, Rusija kontroliše oko 88% Donbasa i 73% Zaporožja i Hersona.
Putin ostaje posvećen zahtevu da Ukrajina odustane od svojih ambicija za članstvo u NATO-u, uz pravno obavezujuću garanciju da se vojni savez neće širiti na istok. On takođe traži ograničenja ukrajinske vojske i sporazum da nijedna zapadna trupa neće biti raspoređena u Ukrajini, čak ni kao mirovnjaci.
Reakcija Kijeva i Zapada
Uprkos novim predlozima, dve strane ostaju distancirane, više od tri godine nakon početka invazije velikih razmera. Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova nije odmah komentarisalo navode.
Predsednik Volodimir Zelenski je više puta odbacio ideju o odustajanju od međunarodno priznate teritorije, rekavši da Donbas služi kao bedem protiv daljeg ruskog prodora.
„Ako govorimo o jednostavnom povlačenju sa istoka, to ne možemo da uradimo“, rekao je novinarima. „Ovo je pitanje opstanka naše zemlje, uključujući i najjače odbrambene linije.“
Članstvo u NATO-u je strateški cilj utvrđen u ukrajinskom ustavu i Kijev ga vidi kao ključnu garanciju bezbednosti. Zelenski je rekao da nije na Rusiji da odlučuje. Bela kuća i NATO nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.
Sumnje analitičara i uloga Trampa
Politički analitičar Semjuel Čarap iz američkog tink-tenka RAND ocenio je da je svaki zahtev za povlačenje iz Donbasa i dalje neprihvatljiv za Kijev, kako politički tako i strateški.
„Otvorenost za ‘mir’ pod uslovima koji su kategorički neprihvatljivi drugoj strani mogla bi biti više predstava za Trampa nego znak istinske spremnosti na kompromis. Jedini način da se ta pretpostavka testira jeste da se započne ozbiljan proces na radnom nivou kako bi se razradili ti detalji“, rekao je.
Tramp je rekao da želi da okonča „krvoproliće“ i da bude upamćen kao „predsednik koji stvara mir“. U ponedeljak je rekao da je počeo da organizuje sastanak između ruskog i ukrajinskog lidera, nakon čega bi usledio trilateralni samit.
„Verujem da Vladimir Putin želi da se ovo završi“, rekao je Tramp pored Zelenskog u Ovalnom kabinetu. „Uveren sam da ćemo to rešiti.“
Diplomatski napori i mogući sporazumi
Dva ruska izvora tvrde da je Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof bio ključan u pripremi samita. Vitkof se sastao sa Putinom u Kremlju 6. avgusta, gde je ruski predsednik izrazio spremnost na kompromis i predstavio okvir mogućeg mirovnog sporazuma.
Ukoliko bi se Rusija i Ukrajina dogovorile, postoji nekoliko opcija za formalizaciju sporazuma, uključujući trilateralni sporazum Rusija-Ukrajina-SAD koji bi priznao Savet bezbednosti UN. Druga mogućnost je povratak na neuspeli Istanbulski sporazum iz 2022. godine, prema kojem bi Ukrajina dobila bezbednosne garancije od pet stalnih članica Saveta bezbednosti u zamenu za stalnu neutralnost.
Međutim, lideri Velike Britanije, Francuske i Nemačke izrazili su skepticizam u vezi sa Putinovom iskrenom željom da okonča rat. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je Putin spreman da se sastane sa Zelenskim, ali je doveo u pitanje legitimitet ukrajinskog predsednika, čiji mandat formalno ističe u maju 2024.
„Postoje dva izbora: rat ili mir, a ako nema mira, onda ima još rata“, zaključio je jedan od izvora.
