Predsednik SAD-a Donald Tramp je istrajao u svojoj odlučnosti da preuzme Grenland tokom žestokog telefonskog razgovora sa danskom premijerkom, saopštili su visoki evropski zvaničnici.
Američki predsednik Donald Tramp razgovarao je sa Mete Frederiksen, premijerkom Danske, 45 minuta prošle nedelje.
Bela kuća nije komentarisala poziv, ali je Frederiksen rekla da je jasno stavila do znanja da ogromno arktičko ostrvo – koje je autonomni deo Kraljevine Danske – nije na prodaju, iako je priznala da Sjedinjene Američke Države pokazuju „veliko interesovanje“ za njega.
Pet sadašnjih i bivših visokih evropskih zvaničnika upoznatih sa razgovorom izjavilo je za Fajnenšl tajms da je razgovor prošao veoma loše.
Prema njihovim rečima, Tramp je bio agresivan nakon što je danska premijerka ponovila da ostrvo nije na prodaju, uprkos njenoj ponudi da proširi saradnju u oblasti vojnih baza i eksploatacije minerala.
Drugi je dodao:
„Bio je veoma odlučan. Bio je to hladan tuš. Pre toga je bilo teško ozbiljno shvatiti njegov zahtev, ali sada mislim da je to ozbiljno i potencijalno veoma opasno.“
Želi Grenland, Panamski kanal i Kanadu
Detalji ovog razgovora će verovatno dodatno produbiti zabrinutost u Evropi da će Trampov povratak na vlast ozbiljno naštetiti transatlantskim odnosima, pošto američki predsednik pojačava pritisak na saveznike da se odreknu teritorije.
Tramp je svoj drugi mandat započeo izražavanjem interesovanja za preuzimanje Grenlanda, Panamskog kanala, pa čak i Kanade.
Mnogi evropski zvaničnici su se nadali da su njegove izjave o preuzimanju kontrole nad Grenlandom iz „razloga nacionalne bezbednosti“ samo pregovarački trik za jačanje američkog uticaja na teritoriji NATO.
Ali i Rusija i Kina se takođe takmiče za pozicije na Arktiku.
Međutim, razgovor sa Frederiksen uništio je te nade i produbio spoljnopolitičku krizu između NATO saveznika.
„Namera je bila vrlo jasna. Oni to žele. Danci su sada u krizi“, rekao je jedan od izvora upoznat sa pozivom.
Drugi je dodao:
„Danci su potpuno preplašeni zbog ovoga.“
Pretio merama protiv Danske
Bivši danski zvaničnik je rekao: „Razgovor je bio veoma težak. On je zapretio konkretnim merama protiv Danske, kao što je uvođenje ciljanih tarifa.“
Kancelarija danske premijerke saopštila je da „ne priznaje tumačenje razgovora koje su preneli anonimni izvori“.
Grenland, ostrvo sa svega 57.000 stanovnika, strateški je važno jer predstavlja ulaz u nove brodske rute koje se postepeno otvaraju kroz Arktik, a bogato je i teško dostupnim mineralima.
„Predsednik Tramp je jasno stavio do znanja da je bezbednost i zaštita Grenlanda od najveće važnosti za Sjedinjene Države, dok Kina i Rusija ostvaruju značajna ulaganja u arktički region“, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.
„Predsednik je posvećen ne samo zaštiti američkih interesa na Arktiku, već i radu sa Grenlandom na obezbeđivanju zajedničkog prosperiteta obe nacije.“
Ne isključuje ni vojnu akciju
Tramp je početkom januara zapretio da će uvesti carine Danskoj ako se usprotivi njegovim planovima za Grenland.
On takođe nije isključio mogućnost vojne akcije zauzimanja ostrva.
„Ljudi zaista ne znaju da li Danska uopšte ima pravo na Grenland, ali ako ima, trebalo bi da ga predaju jer nam je potreban za nacionalnu bezbednost“, rekao je Tramp na konferenciji za novinare nekoliko dana pre preuzimanja dužnosti.
„Govorim o zaštiti slobodnog sveta“, dodao je on.
„Kineski brodovi su svuda. Ruski brodovi su svuda. Mi to nećemo dozvoliti.“
Nervoza u Danskoj
Mute Egede, premijer Grenlanda, više puta je naglašavao da ostrvljani žele nezavisnost, a ne američko ili dansko državljanstvo.
On je, međutim, pozdravio interesovanje američkih kompanija za rudarstvo i turizam.
Frederiksen je prošle nedelje održala sastanak sa čelnicima najvećih danskih kompanija, uključujući „Novo Nordisk“ i „Carlsberg“, kako bi razgovarali o Trampovim pretnjama, uključujući moguće carine protiv Danske.
Na dan razgovora sa Trampom, Frederiksen je za dansku TV2 rekla: „Nema sumnje da postoji veliko interesovanje za Grenland. Na osnovu današnjeg razgovora, nema razloga da verujemo da je to interesovanje manje od onoga što smo čuli u javne rasprave“.
