Amerikanci će danas izaći na birališta kako bi izabrali novog, 47. predsednika SAD, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.
Ovo su 60. predsednički izbori po redu, a održavaju se zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma, i 33 mesta Senata. Ove godine, građani SAD biraće između demokratskog kandidata Kamale Haris i kandidata republikanaca Donalda Trampa, a pobednik će četiri godine služiti u Beloj kući, počev od 20. januara 2025. godine.
Predsednik ima ovlašćenje da samostalno donosi neke zakone, ali uglavnom mora da sarađuje sa Kongresom kad je reč o njihovom usvajanju. Na svetskoj sceni, on ima značajnu slobodu da predstavlja zemlju u inostranstvu i da vodi spoljnu politiku, navodi BBC.
Politički sistem SAD
Izborni sistem u SAD je veoma specifičan, jer predsednika ne biraju građani direktno, već to čini elektorski koledž, što znači da pobednik predsedničkih izbora u SAD neće biti osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje, jer svaka od 50 država ima određeni broj glasova elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.
Elektora ima ukupno 538, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve države, izuzev dve, imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove.
Ukupno ima 538 elektora i taj broj je uvek isti. On je jednak ukupnom broju članova Kongresa SAD koji čine 435 članova donjeg doma, Predstavničkog doma, i 100 članova gornjeg doma – Senata, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija. Da bi pobedio, predsednički kandidat mora da osvoji većinu – 270 elektorskih glasova.
Pobednika na predsedničkim izborima određuje Elektorski koledž, a ne ukupno najveći broj glasova u SAD, a razlog za to je što bi neki od kandidata u pojedinim državama mogao da pobedi sa malom razlikom u broju glasova, dok bi u državama koje je izgubio mogao da izgubi sa velikom razlikom. To se dogodilo petorici predsednika: Džonu Kvinsiju Adamsu, Ruterfordu Hejsu, Bendžaminu Harisonu, Džordžu Bušu Mlađem i Donaldu Trampu 2016. godine.
Kritičari Elektorskog koledža ukazuju na ove slučajeve tvrdeći da sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača, dok pristalice ovakvog sistema kažu da se na taj način štite male države, kao i geografski velike države koje imaju mali broj stanovnika. SAD nemaju centralnu izbornu komisiju – svaka država organizuje sopstveni proces prebrojavanja glasačkih listića. Lokalni i državni zvaničnici objavljuju podatke o rezultatima izbora u realnom vremenu, a prvi rezultati se ne objavljuju dok se sva birališta zvanično ne zatvore. Nakon što se glasovi prebroje, oni se overavaju na lokalnom i državnom nivou.
Države potom predaju dokumentaciju u kojoj se identifikuju elektori koji predstavljaju kandidata koji je osvojio glasove u toj državi. Elektori su obično izabrane pristalice određene stranke ili ih imenuju politički zvaničnici. Oni se sastaju u svojim državama u decembru kako bi dali svoje glasove za predsednika i potpredsednika.
Zatim se Kongres, čiji mandat počinje u januaru, sastaje u novom sastavu, obično 6. januara, kako bi prebrojao elektorske glasove i zvanično proglasio pobednika.
Predsednik polaže zakletvu na ceremoniji inauguracije 20. januara. Moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou, kao što je to bio slučaj sa Hilari Klinton 2016. godine, ali da ipak bude poražen. Većina američkih državljana od 18 ili više godina starosti imaju pravo glasa na predsedničkim izborima.
Sve države, osim Severne Dakote zahtevaju od ljudi da se registruju kako bi mogli da glasaju. Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada oni moraju da se registruju.
Birališta se otvaraju 5. novembra u periodu od 6.00 do 8.00 sati ujutru po lokalnom vremenu zavisno od vremenske zone u kojoj se nalaze pojedinačne savezne države, a zatvaraju se u periodu od 18 do 21 sat. Birališta će, na primer, biti otvorena od 6.00 sati u Arizoni, Konektikatu, Ilinoisu, Indijani, Kentakiju, Mejnu, Kentakiju, Nju Džersiju, Misuriju i Njujorku. U Njujorku i Severnoj Dakoti birališta će biti zatvorena u 21.00 sat po lokalnom vremenu.
U Arizoni i na Havajima ne poštuje se letnje računanje vremena.
Trinaest država ima više vremenskih zona: Ajdaho, Oregon, Kanzas, Nebraska, Severna Dakota, Južna Dakota, Teksas, Florida, Indijana, Mičigen, Kentaki, Tenesi i Aljaska.
Većina država u velikoj meri naginje ka Demokratskoj ili Republikanskoj stranci, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo koji od kandidata mogao da pobedi i one su poznate kao neodlučne ili „sving“ države. „Sving“ države su Arizona, Džordžija, Mičigen, Pensilvanija, Viskonsin, Severna Karolina i Nevada.
Više od 75 miliona Amerikanaca do nedelje je već glasalo na ranim predsedničkim izborima u SAD. To je više od 48 odsto od ukupnog broja birača koji su glasali na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine kada je glasalo 154,6 miliona, objavio je američki portal Aksios, navodeći da ti podaci ukazuju da rano glasanje i glasanje putem pošte postaju sve popularniji metodi glasanja.
U američkoj državi Džordžiji već je glasalo više od četiri miliona birača, što je gotovo 80 odsto od ukupnog broja glasača u toj državi na predsedničkim izborima 2020. godine, prema podacima laboratorije za izbore Univerziteta Florida. Na ranim izborima u američkoj državi Severnoj Karolini do nedelje je glasalo više od 4,4 miliona birača, što je 80 odsto ukupnog broja glasača u toj državi na izborima 2020. godine.
Oko 100 miliona ljudi glasalo je na ranim izborima u SAD, bilo lično ili putem pošte, 2020. godine.
Izbori za članove Kongresa
Birači će sutra, takođe, birati nove članove Kongresa – doma u kojem se usvajaju zakoni.
Bira se svih 435 poslanika donjeg doma – Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, kao i 35 od stotinu članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat. Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje. Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi.
Ova dva doma donose zakone i mogu da kontrolišu planove Bele kuće ukoliko se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom. Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. godine bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi. Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, u slučaju da dođe do promene predsednika.
Novoj administraciji to daje vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat. Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zdanja Kapitola u Vašingtonu.
Dve glavne stranke, Republikanska i Demokratska, nominuju predsedničke kandidate, koji su prethodno izabrani na stranačkim predizborima.
Bivši predsednik SAD Donald Tramp dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale, a zvanični republikanski kandidat postao je na partijskoj konvenciji u Milvokiju. Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja, Džej Di Vensa.
Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden od nje odustao, a u redovima demokrata ona nije imala protivkandidate.
Tramp protiv Harisove
Tramp i Haris nude dve potpuno različite vizije SAD, počev od ekonomskih pitanja i i reproduktivnih prava do spoljne politike i pitanja o budućnosti američke demokratije i planete, piše Gardijan.
Pristup Haris spoljnoj politici sličan je Bajdenovom, sa naglaskom na održavanju globalnih saveza SAD, posebno u NATO-u, kao i podršci Ukrajini i Izraelu. Tramp nije isključio mogućnost povlačenja SAD iz NATO-a, a čak je nagovestio da bi se mogao povući iz drugih saveza.
Takođe je više puta isticao da ne bi došlo do ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku da je on bio predsednik SAD. Tramp je tvrdio da će okončati rat u Ukrajini prvog dana kada preuzme drugi mandat u Beloj kući, ali nije izneo detalje kako bi to mogao da postigne.
Haris je predložila set ekonomskih planova čiji je cilj smanjenje javne potrošnje inflacije, a uključuju i pomoć kupcima koji prvi put kupuju kuću. Ona se takođe obavezala da će smanjiti poreze za desetine miliona porodica sa srednjim i niskim primanjima. Haris takođe podržava Trampov predlog da se ukinu porezi na napojnice.
Veći deo Trampovog plana za smanjenje inflacije zavisi od njegovog obećanja da će smanjiti troškove energenata proširenjem bušenja nafte i gasa, iako ekonomisti ocenjuju da bi njegovi planovi za povećanje carina i masovne deportacije migranata zapravo mogli da povećaju troškove.
Tramp je takođe bio veoma kritičan prema visokim kamatnim stopama, glavnom sredstvu Federalnih rezervi za borbu protiv inflacije. Haris je tokom kampanje bila glasni zagovornik prava na abortus, optužujući Trampa za potpuno ukidanje tog prava u pojedinim saveznim državama.
Tramp je rekao da pristup abortusu treba da bude prepušten saveznim državama i obećao je da kao predsednik neće potpisati zabranu abortusa na nivou SAD. Haris je u septembru iznela plan za uvođenje strožih kazni za ilegalne migrante, Tramp i republikanci okrivljuju Bajdenovu administraciju za situaciju na granici zbog, kako navode, suviše blage imigracione politike.
Tramp je obećao da će, ukoliko osvoji drugi mandat, sprovesti najveću operaciju deportacije migranata u istoriji SAD. Preliminarni rezultati izbora mogli bi da budu poznati već u sredu, 6. novembra, u zavisnosti od brzine brojanja glasova.
