Ukrajina bi mogla da pristane da prekine borbe i ustupi teritoriju koju već drži Rusija kao deo mirovnog plana koji podržava Evropa.
Volodimir Zelenski je rekao evropskim liderima da moraju da odbace svako rešenje koje je predložio Donald Tramp, a u kojem bi Ukrajina odustala od dodatne teritorije, ali da bi Rusiji moglo biti dozvoljeno da zadrži deo teritorije koju je zauzela.
To bi značilo zamrzavanje linije fronta tamo gde jeste i predavanje Rusiji de fakto kontrole nad teritorijom koju okupira u Lugansku, Donjecku, Zaporožju, Hersonu i Krimu.
Ublažavanje pregovaračke pozicije dolazi uoči ključnih razgovora između Donalda Trampa i Vladimira Putina na Aljasci ovog petka.
„Plan se može povezati samo sa trenutnim pozicijama koje drže vojske“, rekao je zapadni zvaničnik, karakterišući frenetičan vikend diplomatije između Kijeva i njegovih saveznika.
„Imam mnogo strahova i mnogo nade“, rekao je poljski premijer u ponedeljak.
Donald Tusk je dodao da su američki zvaničnici obećali da će se konsultovati sa evropskim liderima pre ličnih razgovora između Trampa i Putina na Aljasci u petak.
Glavna evropska zabrinutost bio je navodni mirovni plan koji je podržala Moskva, a koji je uključivao zamrzavanje linija fronta na jugoistoku Ukrajine ako Kijev pristane da se povuče iz područja Donjecka i Luganska koje kontroliše.
Evropske diplomate kažu da nije došlo do značajne promene u Putinovim ukupnim ratnim ciljevima, koji imaju za cilj da sruše ukrajinsku vladu okrenutu ka Zapadu i zamene je posrednikom prijateljskim prema Moskvi.
Rusija i dalje teži „potpunoj kapitulaciji“ Kijeva, uključujući blokiranje svake perspektive članstva u NATO-u i demilitarizacije, navodi se u izveštaju Instituta za proučavanje rata, vašingtonskog tink-tenka.
Zelenski je u ponedeljak uveče rekao da nema znakova da se Rusija sprema da okonča rat uprkos predstojećim mirovnim pregovorima.
„Naprotiv, oni pomeraju svoje trupe i snage na takav način da pokreću nove ofanzivne operacije“, rekao je on, pozivajući se na izveštaj ukrajinske obaveštajne službe.
Ukrajina, iako naizgled zadovoljna ustupanjem dela teritorije, pristaće samo na mirovni sporazum koji nudi čvrste bezbednosne garancije u vidu isporuka oružja i put ka članstvu u NATO-u.
Evropske prestonice su se odlučile da podrže viziju Kijeva o bilo kakvoj teritorijalnoj razmeni u pokušaju da ubede gospodina Trampa da postoji diplomatska težina iza jedinstvene crvene linije „Ukrajina plus Evropa“ koja odbacuje ustupke za teritoriju koju drži Ukrajina.
„Evropljani sada razumeju svoju ulogu u podršci Ukrajini u smislu diplomatskih pregovora. To je podsticaj za moral, a takođe jača i diplomatske pozicije Ukrajine kako se ne bi osećala usamljeno“, rekao je zapadni zvaničnik.
„Za Poljsku i naše partnere, jasno je da se državne granice ne mogu menjati silom“, rekao je Tusk na konferenciji za novinare u ponedeljak. „Rat Rusije sa Ukrajinom ne sme doneti korist agresoru.“
Francuski Emanuel Makron i nemački Fridrih Merc izdali su slične izjave u znak podrške tvrdokornom pristupu teritorijalnim ustupcima tokom vikenda.
U zajedničkoj deklaraciji lidera Evropske komisije, Francuske, Italije, Velike Britanije, Poljske i Finske navodi se da „trenutna linija kontakta treba da bude početna tačka pregovora“.
Očekuje se da će evropski lideri u sredu razgovarati sa američkim predsednikom kako bi mu izložili svoje stavove.
Gospodin Tramp je u ponedeljak rekao novinarima da će pokušati da povrati deo teritorije za Ukrajinu tokom sastanka sa Putinom na Aljasci.
„Biće „nekih razmena, nekih promena zemljišta“, rekao je gospodin Tramp, dodajući: „Rusija je okupirala veliki deo Ukrajine. Pokušaćemo da vratimo deo te teritorije Ukrajini.“
„Ja pravim dogovore“
Američki predsednik je rekao da će u petak biti „sastanak za procenu“ sa ciljem da se pozove Rusija da prekine rat.
„Imaćemo sastanak sa Vladimirom Putinom i na kraju tog sastanka, verovatno u prva dva minuta, znaću tačno da li se može postići dogovor ili ne, jer to je ono što ja radim. Ja sklapam dogovore“, rekao je Tramp.
Tramp je rekao i da bi mogao prvo da pozove gospodina Zelenskog „iz poštovanja“, a zatim evropske lidere nakon sastanka sa ruskim predsednikom.
Ništa od ovoga ne isključuje predsednika Ukrajine od donošenja teške odluke da ustupi teritoriju koja je već u rukama ruskih invazionih snaga.
Evropski zvaničnici veruju da ukrajinski predsednik ima manevra kod sve većeg broja birača koji bi podneli predaju teritorije Moskvi kao cenu za kraj rata.
Kijev teško može sebi priuštiti da ustupi dodatnu teritoriju, posebno u istočnom regionu Donjecka, jer bi to omogućilo moskovskim snagama da slobodno zaobiđu utvrđenja izgrađena od prvobitnog rata u Donbasu 2014. godine.
Ukrajinski predsednik bi takođe morao da žonglira, jer bi mu ustav zemlje zabranio da ustupi teritoriju bez nacionalnog referenduma.
Tramp je kritikovao svog ukrajinskog kolegu zbog odbijanja ustupaka, rekavši u ponedeljak: „Malo me je uznemirila činjenica da je Zelenski govorio: ‘Pa, moram da dobijem ustavno odobrenje’. Mislim, on ima odobrenje da krene u rat i pobije sve, ali mu je potrebno odobrenje za razmenu teritorija?“
Mark Rute je opisao odluku kao izazov „kako se nositi sa činjeničnom situacijom da Rusi u ovom trenutku drže ukrajinsku teritoriju“.
„Ovde je ključno da, kada je u pitanju ovo držanje ukrajinske teritorije, postoji činjenična situacija da oni to rade, ali da mi to nikada ne možemo prihvatiti u pravnom smislu, u, kako se to zove, de jure smislu“, rekao je generalni sekretar NATO-a za CBS i dodoao:
„Deo Ukrajine mora biti na pregovaračkom stolu, i svaka diskusija koja bude odatle išla biće na tome da Ukrajinci odluče o tome šta žele da urade u tom smislu.“
Zelenski je ranije pomenuo razmenu teritorija koje kontroliše Ukrajina u Kurskoj oblasti Rusije.
Ali moskovske snage su uspele da oslobode Kijevljev uticaj na pogranični region, okončavši taj pregovarački adut.
Ukrajinski predsednik je takođe ranije priznao da njegove oružane snage nemaju kapacitete potrebne za vraćanje teritorije koju drži Moskva, ali nakon bilo kakvog sporazuma, Kijev bi mogao da koristi diplomatska sredstva da vrati zemlju pod svoju kontrolu.
Rusija trenutno okupira oko 20 procenata teritorije Ukrajine, kako je dogovoreno u okviru međunarodno priznatih granica Kijeva iz 1991. godine.
