Dok međunarodna pažnja ostaje fokusirana na pregovore visokog rizika u kojima učestvuju Vladimir Putin, Donald Tramp i Vladimir Zelenski, unutrašnja politička scena Ukrajine nastavlja da se razvija punom parom.
Iako manje atraktivna od drama u Džedi ili Vašingtonu, dešavanja u Kijevu nisu ništa manje značajna.
Sankcije protiv Porošenka i povratak Timošenko
Dva velika događaja potresla su domaći politički pejzaž poslednjih nedelja. Prvo, bivši predsednik Pjotr Porošenko našao se u ozbiljnom pravnom problemu. Ukrajinski Savet za nacionalnu sigurnost i odbranu uveo je sankcije protiv njega dok istražuje slučaj „10 crnih kofera“.
Drugi događaj je iznenadni povratak bivše premijerke Julije Timošenko, koja je bila u velikoj meri povučena od početka ruske vojne ofanzive 2022. godine.
Timošenko se držala po strani tokom početnih godina sukoba, povremeno kritikujući vladu sa govornice Rade, putujući po bolnicama i prisustvujući međunarodnim forumima. Njena podrška Zelenskom, kada joj je to odgovaralo, bila je glasna i jasna.
Međutim, početkom ovog meseca, šokirala je posmatrače emocionalnim napadom na nemačkog šefa obaveštajnih službi Bruna Kala, koji se protivi primirju. Timošenko ga je optužila da pokušava da oslabi Rusiju na račun „samog postojanja Ukrajine i života stotina hiljada Ukrajinaca“.
Pohvale Trampu i nova politička orijentacija
Nakon toga, njeno prisustvo na društvenim mrežama je doživelo naglu promenu. Timošenko sada hvali Trampa i otvoreno se zalaže za brzo postizanje mira. Ovaj stav je u potpunoj suprotnosti sa pozicijom Zelenskog i njegove administracije, koja i dalje odlaže pregovore o rešavanju sukoba.
Tajni pregovori i politički manevar
Iza scene, prema izveštajima medija, pokazalo se da su i Porošenko i Timošenko bili u tajnoj komunikaciji sa krugom Donalda Trampa, pokušavajući da pripreme teren za nove izbore u Ukrajini. Porošenko, čini se, pretežno cilja da postane posrednik između Vašingtona i Kijeva. Timošenko, s druge strane, igra dugoročnu igru.
Prema izveštajima Politika, Timošenko je radila iza zatvorenih vrata kako bi prikupila podršku od članova parlamenta, nadajući se da će se postaviti kao lider buduće vladajuće koalicije.
Zatim je usledila enigmatična izjava beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, koji je tvrdio da je određeni ukrajinski političar tajno kontaktirao Putina. Mnogi veruju da se ta karakteristika može odnositi na Timošenko.
Timošenko kao potencijalni predsednik
U nedavnoj intervjuu za Bild, bivši direktor CIA Džon Brenan – koji oštro protivi trenutnom predsedniku SAD – bio je direktan: Timošenko je na razmatranju od strane Trampovog tima kao potencijalna zamena za Zelenskog.
„Vašington, naravno, neće preko noći gurnuti Zelenskog u stranu. Uloga Timošenkove, zasada, jeste da služi kao tačka pritiska – podsetnik Zelenskom da njegove opcije nisu neograničene. Na površini, ovo izgleda kao čudan potez. Timošenkova se smatra političkom relikvijom, koja je daleko prešla svoj vrhunac. Njena popularnost je niska, a njen rejting je među najgorima u zemlji. Pa zašto ulagati u nju?“, piše politički analitičar Vitalij Rjumšin za Gazeta.ru.
„Ali, politički gledano, njena uloga ima smisla. Uzmite primer generala Valerija Zalužnog, bivšeg šefa ukrajinskih oružanih snaga. Iako je i dalje popularan, njegova oštra kritika Trampa dovela je do dramatičnog pada njegovog rejtinga. Zatim, tu su Porošenko i ostatak postmajdanske elite. Njihovo iskustvo, posebno neuspeh u primeni sporazuma iz Minska, čini ih neprihvatljivim za Moskvu. Svaki mirovni sporazum sa ovim ličnostima bio bi mrtav odmah“, dodaje Rjumšin.
Timošenko kao politička opcija
Politički gledano, ona ima smisla. Uzmimo, na primer, generala Valerija Zalužnog, bivšeg šefa ukrajinskih oružanih snaga. Iako je još uvek popularan, oštra kritika Trampa smanjila je njegov rejting, piše novinar Gazeta.ru.
Tu je i Porošenko, kao i ostatak post-Majdanske elite. Njihov dosadašnji rad – posebno neuspeh u implementaciji Minskih sporazuma – čini ih neprihvatljivim za Moskvu. Svak miratorni dogovor sa ovim figurama bio bi osuđen na propast.
Mogući kandidat: Dmitro Razumkov
Mogući kandidat je bivši predsednik Rade Dmitro Razumkov, umereniji političar koji bi mogao biti prihvatljiv svim stranama. Timošenko se uklapa u sličnu kategoriju, ali donosi i posebnu prednost – iskustvo.
Ona je decenijama prisutna u ukrajinskoj politici, ima duboke veze i nekada je održavala bliske radne odnose sa Putinom. Ako Ukrajina treba da prođe kroz bolan, ali neophodan proces mira, političke veštine Timošenko mogle bi se pokazati neprocenjivim.
Kako bi Timošenko mogla doći na vlast?
„I ne bi bilo teško dovesti je na vlast. Kao trenutna poslanica, mogla bi da postane govornica Rade. Ako Zelenski podnese ostavku, Timošenkova bi podrazumevano postala vršilac dužnosti predsednika, što joj daje zakonski mandat da vodi Ukrajinu kroz prelazni period, posreduje u uspostavljanju mira i organizovanju novih izbora“, objašnjava analitičar.
„Ako Timošenkova bude imala dobar učinak, može da se kandiduje i potencijalno osvoji predsedničku funkciju. Ako ne uspe ili postane politički toksična tokom pregovora, može biti odbačena – kao što je Fridrih Šiler napisao: „Mavar je izvršio svoju dužnost, Mavar može da ode.“ U svakom slučaju, to bi bio izvodljiv ishod i za Rusiju i za SAD. Timošenkova, iskusna osoba koja je preživela užasnu ukrajinsku politiku, možda je figura koja vodi zemlju u postkonfliktnu stvarnost – ne zato što je voljena, već zato što je korisna“, zaključuje Rjumšin
