Prema podacima koje je prvi objavio „The Wall Street Journal“, američka vojska je tokom 12-dnevnog rata između Izraela i Irana ispalila čak 150 presretačkih projektila iz sistema THAAD, koji je namenjen zaštiti od balističkih raketa.
Kao najvažniji saveznik Izraela, SAD je bio aktivno uključen u odbranu izraelske teritorije od „kiše raketa“ kojom ga je zasipao Teheran. Osim toga, Amerikanci su se uključili i u napade na sam Iran – u operaciji pod nazivom Midnight Hammer („Ponoćni čekić“), bombarderi B-2 Spirit i teške bombe MOP pogodili su (i navodno značajno oštetili) iranska nuklearna postrojenja u Fordovu, Natanzu i Isfahanu. Projektilima Tomahawk iz podmornice klase Ohio gađani su dodatni ciljevi.
Kada je reč o odbrani samog Izraela, SAD je bio angažovan i tokom prethodna dva iranska napada prošle godine (u aprilu i oktobru), kada su američki borbeni avioni, protivvazdušni sistemi na kopnu, kao i oni postavljeni na razaračima klase Arleigh Burke, obarali iranske dronove i rakete. Sve to nadopunjuje inače gusti i višeslojni izraelski sistem PVO.
S obzirom na to da je Iran, tokom sukoba u junu, ispalio više od 550 balističkih raketa na Izrael, potreba za protivraketnom odbranom tada je dostigla vrhunac. Budući da su balističke rakete najteže za presretanje zbog njihove visoke brzine i putanje, Izrael i SAD morali su da upotrebe svoje najnaprednije i najskuplje sisteme – pre svega Arrow 2 i Arrow 3, a u nekim slučajevima i David’s Sling, Patriot i THAAD. Američka mornarica je, uz to, koristila projektile SM-2, SM-3 i SM-6, lansirane s brodova klase Arleigh Burke.
Ono što do sada nije bilo poznato jeste broj presretača koji su upotrebljeni tokom tog sukoba – 150 za sistem THAAD, te najmanje 80 SM-3 projektila. Ove brojke The Wall Street Journal navodi pozivajući se na anonimne izvore iz američke administracije.
1. Ograničen broj projektila
Kao što piše Džozef Trevitik za The War Zone, SAD je, prema javno dostupnim podacima, do sada naručio ukupno 646 presretača za THAAD, pri čemu Pentagon još nije preuzeo sve. Ove godine očekuje se isporuka samo 37 komada. Dakle, tokom samo 12 dana rata ispaljena je skoro četvrtina kompletnog arsenala – i to ne za odbranu američke teritorije, već za zaštitu izraelskog saveznika (što bi moglo izazvati negodovanje pristalica politike „Amerika na prvom mestu“).
Još je teža situacija sa SM-3 projektilima, koji su deo sistema Aegis na brodovima američke mornarice i koji mogu da obaraju i satelite u niskoj orbiti. Tačan broj proizvedenih SM-3 nije poznat, ali se procenjuje da ih ima oko 500, od čega je oko 400 otišlo američkoj vojsci. Ako ih je u ovom ratu ispaljeno 80, to je takođe oko četvrtina arsenala.
Za poređenje, SM-2 projektila proizvedeno je oko 12.000, a SM-6 oko 1.500 – ali ni jedan ni drugi nisu istog ranga kao THAAD i SM-3, bar ne po zvaničnim karakteristikama.
2. Ograničeni proizvodni kapaciteti
SAD jednostavno nema kapacitet za brzu serijsku proizvodnju ovih presretača. Već pomenutih 37 THAAD projektila godišnje moglo bi se, prema procenama, povećati na maksimalno 100 – ali nije jasno kada. Što se tiče SM-3, ove godine je naručeno 71 komad, ali u dve verzije: napredniji Block IIA proizvodi se tempom od samo 12 godišnje, dok starija verzija Block IB dostiže maksimalno 60 godišnje.
3. Cena
Cena jednog THAAD presretača iznosi 15,5 miliona dolara, SM-3 Block IB 12,5 miliona, dok najmoderniji SM-3 Block IIA košta čak 37 miliona dolara po komadu. Čak i uz sve njihove mogućnosti – reč je o izuzetno skupim sistemima.
Zaključak:
Američka vojska se suočava s ozbiljnim problemom: četvrtina arsenala najmoćnijih protivbalističkih projektila je potrošena u samo dvanaest dana, nove projektile ne mogu proizvesti dovoljno brzo, a u međuvremenu se mogu pojaviti nove pretnje – naročito u Indo-pacifičkom regionu. Drugim rečima, dok su efikasno pomogli u odbrani Izraela, SAD sada hitno mora da osigura zalihe za sopstvenu bezbednost – pre nego što ih neko testira.
