Poricanje, bes, cenkanje, prihvatanje ostavke Andrija Jermaka – to je najkraći način da se opiše skoro tronedeljni maraton događaja oko bivšeg šefa predsedničkog kabineta.
Ličnost koja je, tokom perioda od skoro šest godina, postala toliko moćna da čak ni predsednik nije izgledao spreman da ga sam smeni.
Ukrajinska pravda je prva izvestila 12. novembra da bi Andrij Jermak, tadašnji šef predsedničkog kabineta, mogao postati sledeća osoba koja se spominje u operaciji Midas, nedavnoj istrazi o korupciji u energetskom sektoru Ukrajine u koju je umešano nekoliko visokih zvaničnika.
U to vreme – trećeg dana nakon objavljivanja Mindičevih snimaka – malo ko je mogao da zamisli da će samo dve nedelje kasnije, Nacionalni biro za borbu protiv korupcije Ukrajine (NABU) i Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SAP) na silu upasti u vladin kvartal kako bi sproveli hitne istražne radnje u rezidenciji čoveka koji je, ako ne prva, onda svakako druga najuticajnija osoba u zemlji.
Pročitajte još:
Poslednja osoba koja je želela da veruje u ovo bio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Prvi pretresi usmereni na Jermaka
Andrij Jermak možda ovo ne shvata, ali ono što ga je spasilo od prvih pretresa visokog profila nisu bili rukovodioci organa za sprovođenje zakona kojima je pisao tražeći pomoć, već jedan vojnik na kontrolnom punktu u vladinom kvartu.
Kada su se službenici NABU-a i SAP-a i svedoci pretresa – ukupno oko deset ljudi – približili betonskim barijerama u Šovkovičkoj ulici, suočili su se sa neočekivanim preprekama.
Ispostavilo se da njihove legitimacije za sprovođenje zakona i sudski nalog od 21. novembra nisu bili dovoljni da prođu pored znaka na kojem piše: „Ograničena zona. Ulaz zabranjen.“ Viši oficir na kontrolnom punktu, naoružan automatskom puškom, blokirao je put istražiteljima i počeo da telefonira.
„Samo predlažemo da nas jedan od vas prati, to je sve“, rekao je detektiv NABU-a.
Međutim, službenik na kontrolnom punktu je insistirao da će predstavnik odeljenja za operativnu bezbednost uskoro stići i da će pitanje ulaska u vladin kvartal moći da se reši tek nakon toga.
„Odugovlačite. Istražna radnja je hitna radnja. Molim vas, može li neko samo da pođe sa nama“, nastavili su službenici NABU-a, naglašavajući hitnost.
„Razumem to, ali imam proceduru koju moram da sledim“, odgovorio je vladin stražar, podižući glas.
„Postoji zakon – to je glavna procedura“, odgovorili su službenici za borbu protiv korupcije podjednako glasno. „Imam osnove da verujem da se dokumenti koji mogu biti dokazi upravo sada uništavaju.“ Snimajući istražnu radnju, ušli su u vladin kvartal uprkos prigovorima službenika na kontrolnom punktu – i uprkos automatskoj pušci koju je on prebacio sa leđa na rame na početku razgovora.
Novinar Ukrajinske pravde je potom bio svedok kako komandant kontrolnog punkta vodi nekoliko napetih telefonskih razgovora. Sudeći po kontekstu, on se objašnjavao svojim pretpostavljenima, a oni na drugom kraju linije nisu bili nimalo zadovoljni.
Prema izvorima Ukrajinske pravde iz organa za sprovođenje zakona, pretražena je samo Jermakova rezidencija u blizini predsedničke kancelarije. Istražitelji su odlučili da ne ulaze u njegovu kancelariju na prvom spratu zgrade u Bankovoj ulici.
Uprkos tome, NABU i SAP su uspeli da zaplene dva laptopa i nekoliko mobilnih telefona, koje su, prema rečima zvaničnika za borbu protiv korupcije, počeli da pregledaju istog dana.
Oko 14:00 časova, službenici za borbu protiv korupcije napustili su vladin kvartal. Međutim, ekipa filma Ukrajinske pravde je ranije primetila šefove NABU i SAP kako napuštaju područje. U tom trenutku je postalo jasno da Andriju Jermaku tog dana neće biti uručena sumnja.
Činjenica da je nalog za pretres šefa predsedničkog kabineta datiran 21. novembra može potvrditi da Zelenski nije bio samo svestan potencijalnih problema u vezi sa svojim najbližim saradnikom, već je imao i najmanje nedelju dana da ga ukloni pre početka istražnih radnji.
„Samo je pitanje vremena kada će mu biti uručena sumnja“, rekli su izvori iz krugova sprovođenja zakona za Ukrajinsku pravdu.
I izgleda da je Andrij Jermak odlučio da ne gubi to vreme. Suočen sa dve opcije – napuštanjem zemlje ili zaštitom od krivičnog postupka pridruživanjem oružanim snagama – izabrao je ovo drugo.
Jermakovi poslednji sati na dužnosti
Dok su istražitelji NABU-a i tužioci SAP-a pretraživali Jermakovu rezidenciju, na njegovom radnom mestu – centru donošenja odluka – odvijao se složen proces političke reprocene.
Operacija Midas, zamišljena kao demonstracija institucionalne nezavisnosti tokom ratnog vremena, otkrila je drugačiju dimenziju u praksi: udarac na osobu koja je oličavao jezgro vertikale moći neizbežno je postao test za samog predsednika.
U 09:00 četiri visoka zvaničnika stigla su u kabinet predsednika: zamenik premijera Mihail Fedorov, šef Službe bezbednosti Vasil Maljuk, direktor NABU Semen Krivonos i šef SAPO Oleksandar Klimenko.
Maljukovo prisustvo na sastanku nije bilo slučajno. Kako Ukrajinska pravda saznaje, tokom cele prethodne nedelje Jermak je pokušavao da smeni šefa Službe bezbednosti, tvrdeći da je „dozvolio da se desi operacija Midas“ i da ga nije zaštitio.
Raspoloženje predsednika dok je primao posetioce bilo je kao kod nekoga ko je iznenada shvatio da bitke koje besne na dva fronta – spoljašnjem i unutrašnjem – ugrožavaju ne samo pojedinačne političke ličnosti, već i samu upravljivost države.
Prema izvorima, ovo je bio najmanje treći takav sastanak u poslednje dve nedelje od početka Mindičgejta. Ali ovog puta, šefove agencija za borbu protiv korupcije, kao pregovarače, pratili su Maljuk i Fedorov.
Diskusija se vrtela oko dileme koju su zaoštrili kontrasti iz ratnog vremena: borba protiv korupcije mora biti beskompromisna, ali ne sme uništiti diplomatske mogućnosti koje zavise od privida stabilnosti.
Tim Zelenskog je stoga tražio opciju u kojoj aktivna faza pretresa usmerenih na šefa predsedničkog kabineta ne bi bila protumačena od strane međunarodnih partnera Ukrajine kao znak haosa – nešto što bi moglo da potkopa krhku ravnotežu u mirovnom dijalogu.
Predsednik je slušao argumente bez svog uobičajenog političkog oklopa, sve više se oslanjajući na očigledan zaključak: država ne bi trebalo da bude potčinjena jednoj tački ličnog uticaja, onoj koja je akumulirala preveliki uticaj i izgubila vezu sa stvarnošću.
Takođe je bilo signala iz same vlade koji su ukazivali da Jermak mora da ode. Izvori kažu da je nekoliko ključnih ličnosti to jasno stavilo do znanja tokom prethodne dve nedelje: zamenik premijera Mihailo Fedorov, predsednik Skupštine Ruslan Stefančuk, ministar odbrane Denis Šmigalj, pa čak i Oleg Tatarov – nekada smatran jednim od Jermakovih ljudi – kome je Ali Baba (jedno od Jermakovih kodnih imena) takođe „dodelio zadatke“ vezane za zvaničnike za borbu protiv korupcije.
Prošle nedelje je izgledalo da predsednik sluša njihove argumente, ali u poslednjem trenutku sve se ponovo promenilo. Jermak je čak predvodio ukrajinsku delegaciju na razgovorima sa SAD u Švajcarskoj.
Nakon sat vremena diskusije u kabinetu Zelenskog, šefovi NABU-a i SAP-a napustili su vladinu zgradu, a da nisu Jermaku uručili obaveštenje o sumnji, a predsednik je napravio pauzu da razmisli o situaciji.
U tom trenutku nije bilo kontakta sa Jermakom.
Odluka doneta posle nekoliko sati
Konačno, posle nekoliko sati, predsednik je doneo konačnu odluku da otpusti Jermaka. Pozvao je Mihaila Fedorova da pomogne u sastavljanju video obraćanja u kojem bi ostavka šefa predsedničkog kabineta bila saopštena naciji.
„Ono što je prevagnulo jeste da se ovo nije moglo izbeći i da su to apsolutno svi podržali: poslanici, organi reda, javnost i ključni međunarodni partneri“, rekla je jedna osoba uključena u proces, govoreći van zvaničnih informacija. „To je bila odluka usmerena na državu: zemlja je morala da ponovo pokrene više ključnih institucija i kritičnih procesa.“
Američki partneri Ukrajine bi se verovatno složili. Ukrajinska pravda je saznala da su Amerikanci poslednjih šest meseci pokušavali i nisu uspeli da ubede Zelenskog da Jermaka treba zameniti sa mesta glavnog pregovarača.
Pokušali su da koriste i javne alate i oštro formulisane anonimne komentare zapadnim medijima, uključujući opsežan analitički članak u briselskom portalu Politiko, kao i diskretne pokušaje da pronađu alternativne kanale komunikacije sa Ukrajinom, kao što je šef vojne obaveštajne službe, Kirilo Budanov.
Prvih nekoliko dana na vlasti bez Jermaka
„Ništa me više ne raduje na predsednikovim fotografijama ove subote nego prazna stolica sa njegove desne strane.“
Ovu poruku je napisao jedan od najviših ukrajinskih zvaničnika, misleći na sastanke održane na trećem spratu predsedničke kancelarije bez Andrija Jermaka.
Ali radoznali čitaoci neće pronaći ovu opasku nigde na mreži. Objavljena je u tajnom „revolucionarnom“ grupnom ćaskanju gde su uticajni članovi vlade – rizikujući da budu razotkriveni od strane svemoćnog šefa predsedničke kancelarije – koordinirali svoje napore da Jermaka uklone sa vlasti.
Ukrajinska pravda još nije utvrdila kompletan spisak članova ovog tajnog „revolucionarnog komiteta“. Ali je jasno da je uključivao ličnosti iz samog najvišeg nivoa vlasti.
„Jermakova ostavka je postala neizbežna. On je jednostavno ujedinio sve protiv sebe“, rekao je jedan od „revolucionara“, dodajući indirektan dokaz: šala o „praznoj stolici pored predsednika“ dobila je više lajkova nego bilo koja druga poruka u istoriji njihovog privatnog ćaskanja.
Iako je očigledno trebalo da bude duhovito, u toj opasci je bilo i nečeg duboko simboličnog.
Tokom svog mandata, Jermak je bio fokusiran – ako ne i fiksiran – na imenovanje „svojih ljudi“ na što više mesta. Najnoviji kabinet ministara, ili zapravo skoro svaka veća rekonstrukcija poslednjih godina, jasno ilustruje ovo.
Ipak, kada je za samog Jermaka došlo kritično vreme, nijedan od njegovih imenovanih ili štićenika – čak ni oni čije karijere ne bi postojale bez njega – nije stao u njegovu odbranu. Čovek koga su nekada služile stotine ljudi odjednom se našao potpuno sam.
Čak se i osoba čije je ime i autoritet Jermak efikasno koristio da godinama zajedno upravlja državom okrenula.
Uvrede na račun Zelenskog
Jermak je sam doprineo ovom ishodu, razvejavši sve preostale sumnje koje je Zelenski možda imao u vezi sa tim da ga zamoli da podnese ostavku. Članovi predsedničkog tima rekli su da je, kada je Jermak zamoljen da napiše pismo o ostavci, pokrenuo polučasovnu tiradu protiv predsednika, punu uvreda, prekora i optužbi.
„Jermak nije verovao do poslednjeg trenutka da će ga vrhovni čovek smeniti. Pogotovo ovako – predstavljajući to kao svršen čin. Očigledno ga je najviše ljutilo osećanje da ga je predsednik napustio“, rekao je neko iz Jermakovog užeg kruga.
Za Zelenskog je rastanak očigledno bio lakši, iako i dalje daleko od prijatnog. Ovo nije prvi prijatelj koga je predsednik morao da ukloni iz svog tima: bili su Andrij Bogdan, Ivan Bakanov, pa čak i Sergij Šefir, koji mu je bio kao stariji brat. Ali za Jermaka, ovo je bilo njegovo prvo takvo iskustvo, što možda objašnjava njegov emocionalni izliv.
Većina članova predsedničkog tima sa kojima je Ukrajinska pravda razgovarala slaže se da se čini da se Zelenski vratio u raniju verziju sebe otkako se Jermak povukao.
„Sada je ponovo pun energije. Veoma sličan predsedniku od oko 24. februara 2022. godine“, rekao je jedan član tima, govoreći van zvaničnih informacija. „I svi smo ponovo uz njega. Subotnji sastanci su bili veoma dobri. Motivacija i fokus su bili zaista neverovatni.“
Koliko je vlada otporna u post-Jermakovoj eri i koliko je sposobna da donosi odluke, postaće jasno već ove nedelje.
Pred Kijevom je nekoliko ključnih zadataka, svaki sa političkim implikacijama, i svaki šalje signale i vladi i međunarodnim partnerima Ukrajine.
Prvo, predsednik mora da izabere sledećeg šefa svog kabineta. U zavisnosti od toga koji kandidat bude izabran, postaće jasno da li je raskid sa Jermakom bio samo kozmetička obnova ili početak velike strukturne rekonstrukcije sistema upravljanja.
Od početka ove nedelje, najverovatniji kandidati, prema izvorima Ukrajinske pravde, bili su ministar digitalne transformacije Mihailo Fedorov, ministar odbrane Denis Šmigalj i Pavlo Palisa, zamenik šefa predsedničkog kabineta za odbranu.
Takođe je moguće da se ta pozicija ponudi prvom zameniku ministra spoljnih poslova Serhiju Kislici, koji je trenutno uključen u pregovore sa Sjedinjenim Državama. Njegovo imenovanje bi moglo da pomeri fokus uloge sa kontroverzi i domaćih intriga na veliki međunarodni rad, što bi moglo pomoći u stabilizaciji političke situacije.
Jedan kandidat koji se neće preseliti u predsednički kabinet je premijerka Julija Sviridenko. Prvo, sama Sviridenko bi takav potez smatrala povlačenjem, a drugo, to bi zahtevalo ogromne napore da se resetuje ceo kabinet.
U međuvremenu, parlament još uvek treba da prikupiti glasove za budžet, koji je trebalo da bude usvojen prošle nedelje, ali je smatrano previše rizičnim da bi se izneo na raspravu. Početkom ove nedelje, potrebni glasovi još uvek nisu potvrđeni.
Pored toga, Parlament se sprema da popuni nekoliko upražnjenih vladinih mesta. Kako Ukrajinska pravda saznaje, Zelenski je već izabrao ministra pravde. Denisa Maljusku zameniće Denis Maslov, koji trenutno predsedava parlamentarnim pravnim odborom.
Ali ministar energetike još uvek nije pronađen. Generalni direktor Naftogasa Serhij Korecki i Andrij Herus iz vladajuće stranke, koji su ranije smatrani favoritima, odbili su tu poziciju. Za sada, vršilac dužnosti ministra Artem Nekrasov će nastaviti na toj funkciji, dok počinje veliki proces zapošljavanja radi pronalaženja novog ministra.
„Situacija je i dalje krhka. Znate, to je kao kada vam se jedan zub pokvari i počne da boli, i toliko boli da uopšte ne možete da žvaćete nijednim zubom. A sada je taj zub iščupan, ali niko još ne zna sa sigurnošću da li je zarazio ostale i da li još uvek mogu da funkcionišu“, opisuje jedan od izvora Ukrajinske pravde u parlamentu situaciju unutar vlasti.
Sistem se prilično brzo prilagodio smeni Andrija Jermaka. Ali da bi došlo do istinski značajnih promena, Zelenski mora da uradi više od puke zamene jedne osobe. Mora da preispita samu ulogu institucije kao što je Kancelarija predsednika.
Pre svega, Kancelarija mora da napusti sramotnu praksu korišćenja selektivnog prisilnog pritiska protiv svakoga ko joj se ne sviđa. Dovođenje organa za sprovođenje zakona u sećanje, kako bi prestali da se ponašaju kao „blagajnici“ i ponovo postali zaštitnici zakona, jedan je od prvih zadataka kojima se novi tim u Kancelariji predsednika mora pozabaviti.
Takođe je važno ispitati kako je predsednik završio u otvorenom sukobu sa većinom vodećih nezavisnih medija u zemlji. Ako je sve što njegovi medijski savetnici imaju da predlože stvaranje sukoba i vršenje grubog pritiska na nezgodne uredničke timove, onda su možda samo loši savetnici?
I pre svega, mora se shvatiti da ono što sam predsednik s pravom traži od društva – jedinstvo – nije konstanta, već nešto na čemu se mora raditi svakog dana.
