Navodni napad na nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću u Evropi, obnovio je strahove od katastrofe bez presedana.
Kako piše Blic, nuklearna katastrofa je nešto čega se čitava Evropa i ostatak sveta plaše, delimično zato što niko nije siguran kakve bi posledice imao potencijalni incident.
Najveća pretnja nam dolazi od takođe najveće nuklearne elektrane u Zaporožju koja je već bila na meti napada. Ta nuklearna elektrana je blizu linija fronta, a Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je više puta upozoravala na ozbiljnu zabrinutost zbog incidenata koji se nastavljaju.
Sada su ruske vlasti u nedelju optužile ukrajinsku vojsku za „seriju napada“ kamikaza-dronovima na nuklearnu elektranu Zaporožje.
NE Zaporožje ima šest reaktora sovjetskog dizajna sa uranijumom 235, a u postrojenju se nalazi i potrošeno nuklearno gorivo. Reaktori 1, 2, 5 i 6 su u stanju hladnog gašenja, reaktor 3 je zatvoren radi remonta, dok je reaktor 4 u takozvanom „toplom gašenju“, rekli su u elektrani. Iako je svih šest reaktora isključeno, nuklearki je i dalje potrebna stalna energija da bi gorivo u njima bilo hladno i da bi se sprečilo potencijalno katastrofalno topljenje.
IAEA je poslednji npad na ovu nuklearku nazvala „ozbiljnim incidentom sa potencijalom da naruši integritet zaštitnog sistema reaktora“. U saopštenju na platformi “X”, IAEA je naglasila da šteta u postrojenju pod ruskom kontrolom „nije ugrozila nuklearnu bezbednost“, preneo je CNN.
“Napad dronom uključivao je tri direktna pogotka u glavni reaktor postrojenja”, rekao je Grosi na “X”, dodajući da je jedna osoba umrla od posledica napada.
Grosi je pozvao je na uzdržavanje od akcija koje mogu da ugroze nuklearnu bezbednost.
Dok su stručnjaci saglasni da to ne baš bila katastrofa kakva je bila u Černobilju 1986, sigurno je da bi bilo velike štete ne samo na teritoriji Ukrajine već i u drugim zemljama.
Ukrajinski hidrometeorološki centar je u leto 2022. napravio analizu, simulirajući katastrofu i predviđajući kuda bi zračenje sve moglo otići. Prema istraživanju ovog centra, u slučaju velike nuklearne katastrofe, radijacija bi pre svega zahvatila jug Ukrajine (uključujući Krim), a zatim Tursku, Grčku, Bugarsku, Moldaviju i Rumuniju.
Naučnici su prethodno, na osnovu vremenskih uslova koji su tada vladali, otkrili da bi radioaktivni zagađivači mogli da stignu čak do Baltičkog mora na severu, pogađajući usput Estoniju, Letoniju, Litvaniju i Poljsku, kao i Belorusiju. U pravcu zapada, radioaktivni zagađivači bi ušli u Moldaviju, Rumuniju, Slovačku, Mađarsku, Češku, ali i Srbiju.
