Nemačkoj je potrebno najmanje 75.000 dodatnih vojnika da bi ispunila svoje obaveze prema NATO-u.
Alijansa prilagođava svoje odbrambeno planiranje kako bi se suprotstavila onome što vidi kao sve agresivniju Rusiju, piše magazin Spiegel.
Pozivi za dodatnim trupama mogli bi da predstavljaju dodatni izazov za nemačku vladu, koja pokušava da obezbedi sredstva za veće troškove odbrane od početka ruske invazije na Ukrajinu i raspravlja o ponovnom uvođenju nekog oblika vojnog roka.
Na prošlogodišnjem samitu u Viljnusu, lideri NATO-a odobrili su prve velike odbrambene planove od kraja Hladnog rata, koji se tiču odgovora alijanse na mogući ruski napad.
Odluka predstavlja značajnu promenu politike s obzirom da NATO decenijama nije pravio takve planove jer je učestvovao samo u manjim ratovima u Avganistanu i Iraku, a postsovjetsku Rusiju više nije smatrao egzistencijalnom pretnjom.
NATO i vojni planeri zemalja članica sada planove pretvaraju u konkretne potrebe, pri čemu su prepoznali nedostatak vojnika, naoružanja i druge opreme za odbranu od ruskog napada, koji bi, po mišljenju vrha nemačke vojske, mogao desiti najranije 2029.
Saveznici će morati da pregovaraju koja će zemlja popuniti koje praznine na osnovu potreba. Kada se postigne sporazum, potrebe će se onda pretočiti u nove ciljeve NATO sposobnosti za svaku zemlju članicu.
Šolc najavio 100 milijardi evra za obnovu vojske
Nove potrebe znače da će nemačkim oružanim snagama (Bundesver) biti potrebno dodatnih 75.000 vojnika za popunjavanje savezničkih korpusa, divizija i brigada neophodnih za sprovođenje planova odbrane, piše Špigl, pozivajući se na poverljive dokumente.
Nemačko ministarstvo odbrane nije odmah bilo dostupno za komentar. Bundesver trenutno ima oko 180.000 vojnika i 80.000 civilnih zaposlenih. Potrošnja na odbranu je već postala problematično pitanje za tročlanu koaliciju kancelara Olafa Šolca u raspravama o budžetu za narednu godinu.
Šolc je 2022. godine predstavio fond od 100 milijardi evra za obnovu vojske. Nemačka će sada, prvi put od završetka Hladnog rata, ispuniti obavezu NATO alijanse da za odbranu izdvaja najmanje dva odsto BDP-a. Međutim, vlada se ponovo cjenka oko finansiranja vojske nakon što je potrošila izvanrednih 100 milijardi evra.
Šolc je podržao svog ministra finansija koji je odbacio zahteve ministra odbrane Borisa Pistorijusa da poveća budžet za odbranu, za koji se predviđa da će biti oko 52 milijarde evra, za dodatnih 6,7 milijardi evra 2025. godine.
Pistorijus je takođe zadužio svoje ministarstvo da istraži moguće modele za ponovno uvođenje nekog oblika regrutacije.
