Kada je glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda u Hagu (MKS) objavio da traži naloge za hapšenje protiv lidera Izraela i Hamasa, izdao je zagonetno upozorenje: „Insistiram da svi pokušaji ometanja, zastrašivanja ili nepropisnog uticaja na zvaničnike ovog suda moraju prestati odmah“. Sada, istraga „Gardijana“ i izraelskih časopisa „+972“ i „Local Call“ otkriva kako je Izrael vodio gotovo decenijski tajni „rat“ protiv MKS. Zemlja je rasporedila svoje obaveštajne agencije da nadgledaju, hakuju, vrše pritisak, blate i navodno prete višem osoblju MKS u pokušaju da poremete istrage suda.
Izraelski obaveštajci su pratili komunikaciju brojnih zvaničnika MKS, uključujući Kana i njegovu prethodnicu na funkciji glavnog tužioca Fatou Bensoude, presretanjem telefonskih poziva, poruka, mejlova i dokumenata.
Netanjahuova opsesija
Ovo je omogućilo izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da unapred zna namere suda. Nedavno presretnuta komunikacija sugerisala je da je Kan želeo da izda naloge za hapšenje Izraelaca, ali da je bio pod „ogromnim pritiskom Sjedinjenih Država“, rekao je za „Gardijan“ izvor upoznat sa sadržajem.
Bensouda, koja je kao glavna tužiteljka otvorila istragu MKS 2021. godine, utirući put prošlonedeljnoj najavi, takođe je špijunirana i navodno joj je prećeno.
Netanjahu se veoma zainteresovao za obaveštajne operacije protiv Međunarodnog krivičnog suda, a jedan obaveštajni izvor ga je opisao kao „opsednutog“ presretnutim informacijama o ovom slučaju. Pod nadzorom njegovih savetnika za nacionalnu bezbednost, operacije su uključivale domaću špijunsku agenciju Šin Bet, kao i vojno obaveštajnu direkciju Aman i odsek za sajber obaveštajne poslove, Jedinica 8200.
Tajnu operaciju protiv Bensoude vodio je lično Netanjahuov bliski saveznik Josi Koen, koji je u to vreme bio direktor izraelske spoljne obaveštajne agencije Mosad.
Presedan MKS
Odluka Karima Kana da traži naloge za hapšenje Netanjahua i njegovog ministra odbrane Joava Galanta, zajedno sa liderima Hamasa umešanim u napad 7. oktobra, prvi je put da je tužilac MKS tražio naloge za hapšenje lidera koji je blizak saveznik Zapada.
Navodi o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti koje je Kan izneo protiv Netanjahua i Galanta odnose se na osmomesečni rat Izraela u Gazi, u kojem je ubijeno više od 35.000 ljudi.
Jedan bivši izraelski obaveštajni zvaničnik je rekao da je namera tužilaštva u Hagu dovela „ceo vojni i politički establišment Izraela“ da ofanzivu protiv MKS smatra „ratom koji se mora voditi i ratom koji je brani Izrael“.
Početak „rata“
Taj „rat“ je počeo u januaru 2015. godine, kada je potvrđeno da će se Palestina pridružiti sudu nakon što je Generalna skupština UN prizna kao državu. Izraelski zvaničnici osudili su njeno pristupanje kao oblik „diplomatskog terorizma“.
Jedan bivši zvaničnik odbrane upoznat sa naporima Izraela u borbi protiv MKS rekao je da je pridruživanje sudu „shvaćeno kao prelazak crvene linije“ i „možda najagresivniji“ diplomatski potez palestinskih vlasti, koje upravljaju Zapadnom obalom.
Tokom 2015, nekoliko nedelja od pridruživanja Palestine, tužiteljka Bensoude je otvorila preliminarno ispitivanje onoga što se na legalnom jeziku suda naziva „situacija u Palestini“. Sledećeg meseca, dvojica muškaraca koji su uspeli da dobiju njenu privatnu su se pojavili u njenoj kući u Hagu.
Izvori upoznati sa incidentom rekli su da su muškarci odbili da se predstave kada su stigli, ali su rekli da su želeli da joj uruče pismo u ime nepoznate Nemice koja je želela da joj se zahvali. U koverti su se nalazile stotine dolara u gotovini i poruka sa izraelskim telefonskim brojem.
Zvaničnici u kancelariji tužiteljke verovali su da je sud podložan špijunskim aktivnostima i uveli su mere kontranadzora kako bi zaštitili njihove poverljive istrage.
U Izraelu, premijerov savet za nacionalnu bezbednost (NSC) spremio je odgovor, uključujući obaveštajne agencije. Netanjahu i neki od generala i šefova špijuna koji su odobrili operaciju imali su lični interes.
Za razliku od Međunarodnog suda pravde, tela UN koje se bavi pravnom odgovornošću nacionalnih država, MKS je krivični sud koji goni pojedince, ciljajući na one koji se smatraju najodgovornijim za zločine.
Dva obaveštajna zvaničnika uključena u prikupljanje presretnutih razgovora MKS izjavila su da se kancelarija premijera jako zanimala za njihov rad. Jedan je Netanjahua opisao kao „opsednutog“ presretnutim razgovorima koji bacaju svetlo na aktivnosti MKS.
Hakovanje i prisluškivanje
Izvori upoznati sa obaveštajnim aktivnostima Izraela reklo je da je Izrael rutinski špijunirao telefonske pozive bensoude i njenog osoblja sa Palestincima.
Prema jednom izraelskom izvoru, velika tabla u izraelskom obaveštajnom odeljenju sadržala je imena oko 60 ljudi pod prismotrom – polovina Palestinaca, a polovina iz drugih zemalja, uključujući zvaničnike UN i osoblje MKS.
U Hagu, Bensoudu i njeno više osoblje su savetnici za bezbednost diplomatskim kanalima obavestili da Izrael nadgleda njihov rad.
Legitimno ili ne, praćenje MKS i Palestinaca koji su pokrenuli krivična gonjenja Izraelaca dalo je izraelskoj vladi prednost u tajnom kanalu koji je otvorila sa kancelarijom tužioca.
Sastanci Izraela sa Međunarodnim krivičnim sudom bili su veoma osetljivi – ako bi bili objavljeni, imali su potencijal da potkopaju zvanični stav vlade da ne priznaje autoritet suda.
Prema šest izvora upoznatih sa sastancima, njih je činila delegacija vrhunskih vladinih pravnika i diplomata koja je otputovala u Hag. Dva izvora su rekla da je sastanke odobrio Netanjahu.
Za Izraelce, sastanci, iako su bili osetljivi, predstavljali su jedinstvenu priliku da se direktno iznesu pravni argumenti koji osporavaju nadležnost tužioca nad palestinskim teritorijama.
Izraelski sastanci sa Međunarodnim krivičnim sudom završeni su u decembru 2019. godine, kada je Bensouda, najavljujući kraj svog preliminarnog ispitivanja, rekla da veruje da postoji „razumna osnova“ da se zaključi da su i Izrael i palestinske oružane grupe počinile ratne zločine.
Bensouda je najavila da će zatražiti od veća sudija MKS da odluči o spornom pitanju nadležnosti suda nad palestinskim teritorijama, zbog „jedinstvenih i veoma spornih pravnih i činjeničnih pitanja“.
Ipak, Bensouda je jasno stavila do znanja da namerava da otvori punu istragu ako joj sudije daju zeleno svetlo. U tom kontekstu je Izrael pojačao svoju kampanju protiv Međunarodnog krivičnog suda i obratio se svom glavnom šefu špijuna Josiju Koenu da bi lično pojačao pritisak na Bensoudu.
Zatraženi nalozi za hapšenje
Kada je Karim Kan preuzeo kormilo u kancelariji tužioca MKS u junu 2021, nasledio je istragu Bensoude.
Jedan bivši visoki izraelski zvaničnik rekao je da postoji „mnogo poštovanja Tel Aviva“ prema Kanu, za razliku od njegove prethodnice.
Do kraja treće nedelje izraelskog bombardovanja Gaze, Kan je bio na terenu na graničnom prelazu Rafa. Potom je posetio Zapadnu obalu i južni Izrael, gde je bio pozvan da se sastane sa preživelima u napadu Hamasa 7. oktobra i rođacima ubijenih.
U februaru 2024. Kan je izdao oštro sročenu izjavu koju su Netanjahuovi pravni savetnici protumačili kao zlokobni znak. On je zapravo upozorio Izrael da ne krene u napad na Rafu, najjužniji grad Gaze, gde se u to vreme sklonilo više od milion izbeglica.
Zabrinutost u Izraelu zbog Kanovih namera eskalirala je prošlog meseca kada je vlada obavestila medije da veruje da tužilac razmatra naloge za hapšenje Netanjahua i drugih visokih zvaničnika kao što je Joav Galant.
Izraelska obaveštajna služba presrela je mejlove, priloge i tekstualne poruke od Kana i drugih zvaničnika u njegovoj kancelariji.
Izrael je putem presretnutih komunikacija ustanovio da je Kan u jednoj fazi razmišljao o ulasku u Gazu preko Egipta.
Još jedna procena izraelske obaveštajne službe, koja je bila široko rasprostranjena u obaveštajnoj zajednici, zasnivala se na praćenju razgovora između dva palestinska političara. Jedan od njih je rekao da je Kan nagovestio da bi zahtev za izdavanje naloga za hapšenje izraelskih lidera mogao biti neizbežan, ali je upozorio da je „pod ogromnim pritiskom Sjedinjenih Država“.
Upravo u tom kontekstu, Netanjahu je dao niz javnih izjava upozoravajući da bi zahtev za izdavanje naloga za hapšenje mogao biti neizbežan. On je pozvao „lidere slobodnog sveta da se čvrsto suprotstave Međunarodnom krivičnom sudu“ i „iskoriste sva sredstva koja su im na raspolaganju da zaustave ovaj opasan potez“.
Portparol MKS je rekao da je Kanova kancelarija bila izložena „nekoliko oblika pretnji i komunikacija koje bi se mogle posmatrati kao pokušaji da se neopravdano utiče na njene aktivnosti“.
Kan je nedavno u intervjuu za CNN otkrio da su neki lideri bili „veoma neprijatni“ prema njemu dok se pripremao da zatraži naloge za hapšenje.
„Ovaj sud je izgrađen za Afriku i za nasilnike poput Putina, tako mi je rekao jedan viši lider“, obelodanio je Kan.
Uprkos pritisku, Kan je objavio da traži naloge za hapšenje Netanjahua i Galanta zajedno sa trojicom lidera Hamasa zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.
On je rekao da postoje razlozi za sumnju da izraelski premijer i ministar odbrane snose krivičnu odgovornost za istrebljenje, gladovanje, uskraćivanje zaliha humanitarne pomoći i namerno gađanje civila.
