Nemačka vlada trebalo bi da razmotri ublažavanje propisa o zaduživanju kako bi osigurala preko potrebna javna ulaganja, zaključio je danas Međunarodni monetarni fond (MMF).
„Nemačka kočnica za zaduživanje postavljena je relativno nisko i godišnje ograničenje neto zaduživanja moglo bi se smanjiti za oko jedan postotni poen BDP-a, uz kontinuirano silazni trend udela duga u BDP-u“, naveo je MMF u izveštaju o konsultacijama prema članu IV, prenosi Indeks.
To bi otvorilo više prostora za „preko potrebna“ javna ulaganja, ističu u međunarodnom zajmodavcu. U novembr ustavni sud je zaključio da je prenamena novca iz pandemijskog fonda neustavna, a presuda je u državnom budžetu otvorila „rupu“ od 60 milijardi evra.
Sledeće godine bi rast trebalo da ubrza
Izmena propisa o zaduživanju olakšala bi konsolidaciju budžeta, ali nužne su i reforme kako bi se ublažili pritisci na potrošnju u srednjoročnoj perspektivi i povećali prihodi, ističu u MMF-u.
Nemačka ekonomija trebalo bi u ovoj godini da poraste samo 0.2 posto, prognozirao je MMF u prolećnom izveštaju o svetskoj ekonomiji, napominjući ipak da bi lična potrošnja trebalo da se oporavi paralelno slabljenju inflacije. U 2025. rast bi trebalo da ubrza na 1,3 posto.
Ubrzani rast u idućoj godini postepeno će ojačati poverenje, što će dodatno podupreti potrošnju, prognoziraju u MMF-u, a dodatni podsticaj biće ublažena monetarna politika. „Zahvaljujući tim faktorima rast BDP-a ubrzaće tokom 2025/2026. između jedan i 1,5 posto“, izračunali su.
„Talasi doseljavanja jenjavaju“
U srednjoročnom razdoblju ekonomski rast i javne finansije pritisnuće, po MMF-u, brzo starenje stanovništva. Baby boom generacija odlazi u penziju, a talasi doseljavanja jenjavaju, pa će Nemačka beležiti najnižu stopu rasta radno sposobnog stanovništva u grupi G7, upozorili su u MMF-u.
Nepovoljni demografski trendovi zakočiće privredni rast u srednjoročnom periodu na samo oko 0,7 posto godišnje, a izglede bi mogla da poboljšaju veća javna ulaganja, uključujući zelenu tranziciju i digitalizaciju, sugerišu u MMF-u.
Izmena propisa o zaduživanju zahtevala bi dvotrećinsku većinu u gornjem i donjem domu nemačkog parlamenta, napominje Rojters.
