Dva meseca pre evropskih izbora u junu, evropske diplomate i zvaničnici žele da pokažu Ursuli fon der Lajen da ne može arogantno da veruje da je već pobedila samo zato što nema dovoljno jakog protivnika da je pobedi.
Evropski zvaničnici poručuju aktuelnom predsedniku Evropske komisije da ne pokušava da uzme zdravo za gotovo još jedan petogodišnji mandat na čelu izvršne vlasti EU.
„Veliki deo toga je arogancija moći. Ona je pogrešno mislila da može da se izvuče sa bilo čim. Sada se neke manje greške koriste protiv nje“, rekao je jedan zvaničnik EU za Politico, misleći pre svega na aferu Fajzergejt i neplanirani put u Izrael koji joj je doneo sramotu titulu „kraljice“.
Postoje dve stvari koje bi joj mogle podrezati krila.
Prvo, ključno je da dobije podršku Emanuela Makrona. Da bi osvojila drugi mandat, ona će morati da ubedi kvalifikovanu većinu lidera EU, koji čine Evropski savet, da je podrže. Iako će to verovatno učiniti 12 evropskih konzervativnih lidera, ostaje da se vidi koliku podršku ima van svoje stranke.
Francuska je i dalje veoma ambivalentna u pogledu svoje podrške, verovatno da bi izvukla određene ustupke u zamenu za podršku za drugi mandat. Francuski konzervativac Mišel Barnije je na Kongresu EPP u Bukureštu odbio da podrži Fon der Lajen jer joj je zamerio što je, između ostalog, učestvovala na događaju koji je Makronova partija organizovala u oktobru.
„Francuzi smatraju noćnom morom ideju o predsednici nemačke komisije koja može da radi šta hoće tokom svog drugog mandata“, rekao je evropski diplomata za Politiko.
Mađarska i Slovačka su veoma kritične prema politici Komisije, dok se španski premijer Pedro Sančez više puta sukobljavao sa Komisijom zbog rata između Izraela i Hamasa. Neplanirana poseta Izraelu izazvala je negativne reakcije Španije, Irske, Portugalije, Luksemburga i Belgije.
Još jedan izazov za Fon der Lajen biće Evropski parlament. Svoj prvi mandat osvojila je tesnom većinom. Procenjuje se da će u novom sazivu EP biti više ekstremnih desničara nego do sada, što znači da će šef Komisije morati da se dodatno potrudi da dobije njihovu podršku.
Pored toga, Ursula fon der Lajen nedavno se suočila sa pobunom četiri njena glavna komesara nakon što je imenovala nemačkog konzervativca Markusa Pipera za specijalnog izaslanika za mala i srednja preduzeća. Ostali kandidati koji su se nadmetali za tu ulogu bili su bolje ocenjeni, ali je Piper izabran zbog partijske pripadnosti, kažu pojedinci u Komisiji.
Do izbora je ostalo dva meseca, što daje Von der Lajen dovoljno vremena da promeni percepciju o sebi. Takođe, teško je videti koja bi protivnica mogla da je pobedi i preuzme vođstvo EK.
U međuvremenu su njeni kritičari počeli da predlažu i neke druge kandidate za predsednika Evropske komisije, poput predsednice Evropskog parlamenta Roberte Metsole ili hrvatskog premijera Andreja Plenkovića.
