Predsednik SAD Džo Bajden povukao se iz predsedničke trke i podržao svoju potpredsednicu Kamalu Harris da zauzme njegovo mesto kao kandidat Demokratske stranke, piše Sky News.
Dugo su postavljana pitanja o Bajdenovoj sposobnosti za funkciju, a kružile su i glasine da kampanja predsednika „tiho procenjuje“ da li Kamala Haris može da ga zameni.
Sada, kada je predsednik SAD i zvanično odustao, evo pogleda na to kako je Kamala Haris postala potpredsednica, zašto je predložena za najvišu funkciju i kakva je bila njena reakcija.
Pre potpredsedništva
Pedesetdevetogodišnjakinja je rođena i odrasla u Oklandu, Kalifornija, od strane oca Jamajčanina Donalda Harisa i majke Indijke Šjamale Gopalan.
Njeni roditelji, oboje imigranti, bili su veoma cenjeni u svojim oblastima – njena majka kao naučnica za rak dojke, a otac kao profesor ekonomije.
Razveli su se kada je imala sedam godina i odrasla je sa sestrom Majom kod majke u Berkliju.
Gospođa Haris kaže da su je roditelji vodili na marševe za građanska prava dok je bila „u kolicima“, što je probudilo njeno interesovanje za pravo.
Započela je svoju dugu karijeru u pravu kao zamenica okružnog tužioca između 1990. i 1998. godine, specijalizujući se za slučajeve seksualnog zlostavljanja dece, ali je radila i na slučajevima ubistava i pljački.
Godine 1998, gospođa Haris je imenovana za upravnu tužiteljku krivične jedinice u Kancelariji okružnog tužioca San Franciska pre nego što je postala šefica Odeljenja za porodice i decu Gradske advokature San Franciska.
Postala je prva žena okružni tužilac San Franciska2004. godine. Tokom svoje prve tri godine na toj poziciji, stopa osuda u gradu skočila je sa 52% na 67%.
Služila je šest godina pre nego što je izabrana za državnu tužiteljku Kalifornije, gde je nadgledala najveće državne pravosudno telo u zemlji.
Godine 2016, pobedila je na izborima za Senat SAD u Kaliforniji koleginicu iz Demokratske stranke Loretu Sančez koja je imala 20 godina iskustva u Kongresu.
Izgradila je reputaciju na osnovu svog rada kao tužiteljka i stekla nacionalnu pažnju tokom forenzičkog ispitivanja zvaničnika Trampove administracije, uključujući Džefa Sešonsa i tadašnjeg kandidata za Vrhovni sud Breta Kavana.
Postala je istaknuta političarka do trenutka kada je pokrenula kampanju za demokratsku predsedničku nominaciju u januaru 2019. godine, koristeći slogan „Kamala Haris za narod“.
Demokrate su je videle kao obećavajućeg kandidata za svrgavanje predsedništva Donalda Trampa na izborima 2020. godine, ali je ona na kraju odustala od trke u decembru 2019. godine, navodeći nedostatak finansija kao razlog.
Džo Bajden ju je izabrao za svoju potpredsedničku kandidatkinju u avgustu 2021. godine, opisujući je kao „neustrašivog borca za male ljude“.
To ju je učinilo prvom tamnoputom potpredsedničkom kandidatkinjom za dve glavne stranke, i tek trećom ženom potpredsedničkom kandidatkinjom za dve glavne stranke u američkoj istoriji.
„Uspeli smo, Džo!“
Kada je položila zakletvu sa Bajdenom, postala je ne samo prva žena koja je služila kao potpredsednica, već i prva tamnoputa i osoba južnoazijskog porekla koja je preuzela tu ulogu i žena sa najvišim rangom koja je ikada služila u američkoj vladi.
U dirljivom trenutku nakon što je objavljeno da je Bajden pobedio na predsedničkim izborima, pozvala ga je dok je trčala. „Uspeli smo“, rekla je. „Uspeli smo, Džo! Bićeš sledeći predsednik Sjedinjenih Država!“
U svom prvom govoru kao potpredsednica na izborima, govorila je o mnogim ženama koje su omogućile njen uspeh, kako lično tako i istorijski.
Zahvalila se američkim biračima što su izašli u rekordnom broju i obećala da će „nastojati da bude potpredsednik kakav je Džo Bajden bio predsedniku Obami – lojalna, poštena i pripremljena, budna svakog dana misleći na vas i vašu porodicu“.
„Iako možda jesam prva žena na ovoj funkciji, neću biti poslednja“, izjavila je, očigledno se referišući na nešto što joj je rekla njena pokojna majka.
„Moja majka bi me pogledala i rekla: ‘Kamala, možda ćeš biti prva koja će učiniti mnoge stvari, ali pobrini se da ne budeš poslednja'“, rekla je 2019. godine.
Kao potpredsednica, zalagala se za prava na abortus i bila je snažno fokusirana na rešavanje imigracione krize na granici između SAD i Meksika.
Branila Bajdena do kraja
Bilo je burno vreme za predsednika Bajdena u poslednje vreme, sa 81-godišnjakom koji se bavio posledicama katastrofalne debate protiv protivnika, bivšeg predsednika Trampa, u junu.
Harisova je pokrenula žestoku odbranu predsednika samo nekoliko minuta nakon završetka debate, priznavši da je imao „spor početak“, ali rekavši da je „iznosio činjenice“ dok je Donald Tramp „širio laži“.
Pozivi iz same predsednikove stranke da podnese ostavku postali su još glasniji nakon što je greškom nazvao Volodimira Zelenskog „predsednikom Putinom“ na samitu NATO, pre nego što je svoju potpredsednicu nazvao Donaldom Trampom, umesto gospođom Haris.
Ankete su pokazale da većina demokrata misli da bi potpredsednica dobro obavila posao kao Bajdenova naslednica.
Stručnjaci kažu da bi imala prednost u odnosu na druge potencijalne naslednike, jer je već bila na pobedničkoj predsedničkoj listi sa Bajdenom, ima godine dobre volje kod ključnih birača stranke i verovatno bi kontrolisala ogroman izborni fond koji je prikupila Bajdenova kampanja za reizbor.
Harisova je zaobišla dramu i ostala lojalna Bajdenu tokom kampanje – ali je priznala koliko je toga na kocki, nazvavši ovo „najznačajnijim i najvažnijim izborima naših života“.
U subotu je tvitovala svoju podršku predsedniku, nazivajući ga „vođom koji se bori za američki narod“.
Nije odgovarala na pitanja o predsedničkoj kandidaturi u poslednje vreme, ali je 2023. godine komentarisala da li je spremna da zameni Bajdena ako on ne bude mogao da služi. „Da, spremna sam, ako je potrebno“, rekla je za CBS, dodajući: „Ali Džo Bajden će biti dobro. I dozvolite mi da vam nešto kažem: Radim sa Džoom Bajdenom svaki dan.“
Bajden je prošle nedelje rekao da smatra da je Harisova „kvalifikovana za predsednicu„.
„Zato sam je izabrao“, rekao je na konferenciji za novinare, dodajući da neće odstupiti umesto nje osim ako ankete ne pokažu da ne postoji način da pobedi Trampa u novembru.
„Nijedna anketa to ne pokazuje,“ zaključio je Bajden.
