Direktorka programa zaštite prirode u WWF Adria (Svetska organizacija za zaštitu prirode) Dunja Macoko Drvar izjavila da je odstupanje globalne temperature vazduha prvi put nadmašilo prag od 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski prosek.
Prema njenim rečima, u Beogradu prošla godina je ponovo srušila sve rekorde.
Kako se navodi u saopštenju evropske Kopernikus službe za klimatske promene, odstupanjem od proseka srednje godišnje temperature za čak 2,8 stepeni, prošla godina bila je za 1,1 stepen toplija od do sada najtoplije 2023. i 2019. godine, a od maja 2023. godine do kraja prošle godine imali smo samo jedan mesec hladniji od proseka.
„Ukupna količina vodene pare u atmosferi dosegla je rekordnu vrednost, oko pet odsto iznad proseka za period od 1991. do 2020. godine, čak više od jedan odsto više nego u prethodno rekordnim godinama 2016. i 2023. Topliji vazduh sadrži više vlage, a vlaga je pak, jedan od sastojaka snažnih olujnih procesa“, istakla je direktorka programa.
Prema podacima te službe, temperaturni rekordi su bili premašeni već nekoliko puta na mesečnom i dnevnom nivou, a svaka od proteklih 10 godina bila je jedna od najtoplijih ikad zabeleženih godina, dok je 2024. prva koja je probila granicu od 1,5 stepeni.
Stručne analize ekstremnih događaja od prošle godine na globalnom nivou pokazale su da je 15 od ukupno 16 analiziranih devastirajućih poplava, odnosno 94 odsto tih pojava, prouzrokovano ekstremnim padavinama koje su pojačane zbog klimatskih promena.
WWF je upozorio da su klimatske promene jedna od glavnih pretnji životu na planeti, a u Izveštaju o stanju planete iz oktobra 2024. godine, Svetska organizacija za zaštitu prirode je objavila podatak o katastrofalnom padu populacija divljih vrsta od čak 73 odsto u poslednjih pola veka.
Kao najveća pretnja populaciji, smatra se gubitak i degradacija staništa, a to je pretnja za čak 85 odsto od ukupno 28.000 vrsta pred izumiranjem.
Kako se još navodi u saopštenju, zbog prekomernog iskorišćavanja resursa svet je pod pretnjom da ostanemo bez jednog miliona životinjskih i biljnih vrsta.
Klimatske promene, naročito posmatrane u kontekstu premašivanja granice od 1,5 stepeni zagrevanja, mogu da izazovu potpuni kolaps ekosistema, zaključuje se u saopštenju.
