Visoke temperature ubijaju desetine hiljada ljudi u Evropi svake godine.
Ekstremne vrućine obaraju temperaturne rekorde širom Evrope i uzrokuju veće i jače šumske požare, od kojih je šteta širom kontinenta porasla za 87 odsto.
Na jugozapadu Francuske, temperaturni rekordi su zabeleženi u Angulemeu, Beržeraku, Bordou, San Emiliju i Sen-Žironu, gde su, prema navodima meteorološke službe Meteo France, zabeležene „često izuzetne, čak i neviđene, maksimalne temperature“ koje su bile 12 stepeni iznad proseka u poslednjih nekoliko decenija, piše Gardijan.
U tom delu Francuske čak 40 odsto mernih stanica registrovalo je u ponedeljak temperature iznad 40 stepeni, a klimatolog Lorian Bate iz Meteo France kaže da je još rano reći da li se ruše rekordi, ali da je geografski obim vrućina značajan.
„Nažalost, to je očekivano. Više od polovine svih zabeleženih toplotnih talasa u Francuskoj od 1947. godine dogodilo se u poslednjih 15 godina. Jasno je da je to znak da se klima zagreva“, rekla je ona.
U Hrvatskoj su oboreni temperaturni rekordi u Šibeniku (39,5 stepeni) i Dubrovniku (38,9 stepeni), dok duž jadranske obale besne veliki šumski požari, kao i u zemljama Balkana.
U Italiji je 16 od 27 većih gradova stavljeno pod meteo alarm zbog vrućine, dok u Španiji visoka temperatura nije oborila rekord, ali je izazvala uzbunu.
„Glavne karakteristike (toplotnog talasa) su dužina i obim, a ne intenzitet. Ali temperature su i dalje veoma visoke“, rekao je klimatolog i portparol Aemeta, španske meteorološke agencije Hoze Kamačo.
Vrućine širom Evrope isušile su vegetaciju i omogućile dalje širenje šumskih požara, što su naučnici opisali kao „Molotovljev koktel“ klimatskih uslova.
Stručnjaci za požare iz EU predviđaju „ekstremne do vrlo ekstremne uslove“ širom celog kontinenta ove sedmice, sa „posebno ozbiljnim“ rizicima u većem delu južne Evrope i očekivanim velikim anomalijama u delovima nordijskih zemalja.
Šumski požari u Evropi do sada su spalili više od 400.000 hektara zemlje, što je 87 odsto više od proseka za ovo doba godine u poslednje dve decenije.
Stručnjaci upozoravaju na ozbiljne posledice
Visoke temperature ubijaju desetine hiljada ljudi u Evropi svake godine, a istraživači procenjuju da će opasne temperature do kraja veka ubijati 8.000 do 80.000 više ljudi godišnje, jer će životi izgubljeni zbog velikih vrućina biti veći od onih spašenih od blažeg hladnog vremena.
Epidemiolog na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu, Antonio Gasparini, smatra da je primena efikasnih i raznolikih mera javnog zdravlja ključna jer su toplotni talasi postali sve češći.
„Ovo je još jedan ekstremni toplotni talas koji pogađa Evropu ovog leta. Kao i u prethodnim događajima u proteklim mesecima, možemo očekivati ne samo značajan broj smrtnih slučajeva, već i velike geografske razlike u prekomernoj smrtnosti“, rekao je on.
Toplotni talas u južnoj Evropi dolazi u trenutku kada se nordijske zemlje oporavljaju od neviđenih temperatura iznad 30 stepeni Celzijusa, koje su ovog meseca zabeležene u Arktičkom krugu.
Ekstremne vrućine pogađaju i druge delove sveta
Van Evrope, Kanada je zabeležila desetine temperaturnih rekorda, dok je Irak pogođen toplotnim talasom sa temperaturama iznad 50 stepeni, što je izazvalo prekid struje na nacionalnom nivou.
Prošle nedelje, Svetska meteorološka organizacija saopštila je da šumski požari i loš kvalitet vazduha pogoršavaju negativne zdravstvene efekte ekstremnih vrućina, kao i da su temperature tokom prve nedelje avgusta dostigle više od 42 stepena Celzijusa u delovima zapadne Azije, južne centralne Azije, većem delu severne Afrike, južnom Pakistanu i jugozapadu SAD-a, sa lokalnim područjima koja su prelazila 45 stepeni Celzijusa.
