Najveće kopneno vodeno prostranstvo u Grčkoj, jezero Karla, utrostručilo se nakon prošlogodišnjih smrtonosnih poplava. Nalet vode iz jezera uništio je infrastrukturu, poplavio poljoprivredna polja i utopio desetine hiljada domaćih životinja.
– Evo nas u čamcu na mestu gde je nekada bio pašnjak i gde su životinje pasle. Sada je ovde samo voda i haos. Ništa više – priča Apostolos Polimerou, stočar koji se bavi uzgajanjem ovaca, za AFP.
Dok se vozi čamcem po dubokoj vodi koja sada prekriva pašnjake i voćnjake sa veliko tugom i očajem posmatra jezero koje je napravilo nezapamćenu štetu.
Janis Cijantos, uzgajivač badema, iz čamca posmatra potopljeno drveće i kaže da su nekada tuda vozili traktore i skupljali bademe a sada istim pute prolaze čamcem i gledaju drveće bez plodova.
U septembru prošle godine oluja Danijel donela je za samo nekoliko sati količinu vode koja padne za mesec dana. Provala oblaka i potop su rezultirali smrću 17 ljudi, uništenim mostovima i putevima kao i gubitkom hiljada grla stoke koja se udavila.
Samo nekoliko nedelja kasnije stigla je oluja Elijas.
– Najveći problem je što više nema pašnjaka na kojima životinje mogu da pasu. U poslednjih šest meseci one su uglavnom zatvorene u svoje obore i štale. Možemo da ih izvedemo samo na ograničene delove zemlje a i to će morati da prestane jer će ta zemlja biti preorana i isprskana pesticidima – kaže Apostolos.
– Razmišljam da odustanem i da odem. Ne želim da moje domaćinstvo a ni ja sa sam bude uskraćeno bilo čega. Sledeći korak bi bio da radim negde gde ću zauzvrat dobiti novac a ne tugu – dodaje Apostolos.
Angelos Jamalis kaže da je njegova porodica izgubila 50 hektara pamuka, 30 hektara pšenice i 15 hektara drveća pistaća.
– Bila je to totalna propast i nešto što niko nije očekivao. Čekamo da nam država pomogne u predstojećim godinama kada više ne budemo mogli da se bavimo proizvodnjom i da će nam dati kompenzaciju za izgubljenu dobit tokom ovih godina – ističe Angelos.
Mnogo je ideja kako da se reši ovaj problem, poput kopanja velikog kanala ili izgradnja desetina malih brana.
Međutim, do sada još nije dogovoreno koje je najbolje rešenje.
