Let avio-kompanije „Er Fransa“ je odjednom nestao sa radara na svom putu od Rio de Žaneira za Pariz, uprkos prijatnoj vožnji i dobrom početku putovanja, da bi se nakon nekoliko minuta „srušio“ sa neverovatne visine u Atlanski okean — u stravičnoj nesreći koja je odnela živote 216 putnika i 12 članova posade
Možda i jedna od najpoznatijih avio nesreća dogodila se 2009. godine, kada je let „Er Fransa“ AF447 zapao u oluju i nestao sa rada.
I pored toga što su porodice čekale dobre vesti danima o najbližima, iz kompanije su tada saopštile da „nema nade da su putnici i posada preživeli pad“, što se na kraju ispostavilo kao tačno.
Naime, avion je za samo četiri minuta i 24 sekundi pao sa nekih 11.500 metara i srušio se u okean — u nesreći o kojoj se godinama ništa nije znalo.
Izgubljena crna kutija
Istražiteljima je trebalo dve godine da lociraju crnu kutiju iz aviona, u kojoj su bili snimci Marka Duboa (58), Dejvida Roberta (37) i Pjera-Sedrika Bonina (32), pilota koji su bili svesni da proživljavaju poslednje trenutke svog života stotinama metara na nebu
– Izgubili smo brzinu. Ne znam šta se dešava – čuje se jedan od pilota na snimku, kada se ubacuje drugi i govori „Idemo! Je****, srušićemo se! Ovo nije istina. Šta se dešava?„
Nije jasno ko je sledeći progovorio, ali poslednji snimak otkriva da neko kaže: „Je****, mrtvi smo!„
Hronologija tragedije
Nova simulaciji sudara, koja se godinama već pokušava hronološki postaviti, otkriva šta se moglo dogoditi uoči tragedije koja je odnela 228 života u samo nekoliko minuta.
Avion je poleteo sa međunarodnog aerodroma u Rio de Žaneiru 31. maja 2009. godine u 19.03 časova (po lokalnom vremenu), uz predviđeno vreme sletanja na pariski aerodrom približno 11 časova kasnije, u 11.10 časova (po lokalnom vremenu).
Poslednji kontakt sa avionom je ostvaren u 1.33 časova, u trenutku kada su bili na 565 kilometara udaljenosti od brazilske severoistočne obale, kada su naišle na jake vazdušne turbulencije.
Avion je poslao seriju elektronskih poruka u roku od tri minuta, ali šta te poruke znače — ne znamo – izjavio je tada jedan od istraživača tragedije.
Poruke koje je emitovao Komunikacioni sistem adresiranja i izveštavanja aviona (ACARS) sistem koji se nalazi unutar aviona objavljene su zvanično 4. juna 2009. godine. Transkripti pokazuju da je poslato 5 poruka o otkazivanju opreme i upozorenja — problemi sa navigacijom, autopilotom, kontrolama leta i pritiskom u avionu.
Pretpostavlja se da se sistem autopilota isključio dok je avion bio na velikoj visini, usled čega je avion bio prepušten direktnoj kontroli posade.
Piloti su pokušali da drže „nos“ aviona u vazduhu, u akciji koja je držala vozilo u aerodinamički zastoj —ravnoteža sila koje obezbeđuju potisak nagore i omogućava avionu da leti više nije funkcionisala.
Kapetan Duboa je u to vreme spavao, dok njegovi kopiloti nisu primetili zastoj i kada se probudio, nije mogao da reaguje dovoljno brzo da ispravi grešku
„… i niko nije kriv“
Francuski organ zadužen za istragu nesreće, Biro za istraživanje i analizu (BEA), kasnije je tvrdio da piloti nisu pravilno odgovorili na problem. Takođe je rečeno da piloti nisu imali odgovarajuću obuku za upravljanje avionom na velikoj visini sa isključenim autopilotom.
Sud je kasnije odlučio da „Er Frans“ i „Erbas“ nisu krivi za ubistvo onih koji su bili u avionu.
Ovakva odluka je donela negodovanje porodica koje su izgubile svoje najbliže.
– Ovo je potvrda da možete ubiti 228 ljudi u avionskoj nesreći i da niko nije kriv. Porodice koje predstavljam su očajne i ovo ih sprečava da žale kako treba – izjavio je tada Dejvid Kobi, predstavnik porodica poginulih.
U avionu se nalazilo 228 osoba, uključujući 9 članova posade i tri pilota. Među putnicama je bila jedna beba, sedmoro maloletnika, 82 žene i 126 muškaraca.
