Napadom Irana na Izrael otvoren je put ka novoj eskalaciji na Bliskom istoku. Direktan sukob ove dve zemlje uveo bi region u veliki rat bez presedana, upozoravaju stručnjaci, a posebna opasnost dolazi od militantnih formacija koje finanasira i podržava Iran. Zajedno su deo „osovine otpora“, a Hamas, Hezbolah i Huti već duže vreme ističu da su spremni za zajedničku akciju sa Iranom.
Portparol izraleske vojske (IDF) Danijel Hagari saopštio je da je 99 odsto od oko 300 projektila koje je Iran ispalio na Izrael tokom noći presrela protivvazdušna odbrana.
„Iranska pretnja naišla je na vazdušnu i tehnološku superiornost IDF, u kombinaciji sa jakom koalicijom sa saveznicima presreli smo ogromnu većinu projektila“, kaže Hagari.
On je rekao da je Iran lansirao 170 dronova na Izrael, a da nijedan nije ušao u izraelski vazdušni prostor. Sve su oborene izvan granica zemlje od strane Izraela i njegovih saveznika. Lansirano je još 30 krstarećih projektila, a nijedna nije ušla u vazdušni prostor Izraela, rekao je Hagari, od čega je 25 oborilo izraelsko vazduhoplovstvo. Hagari kaže da je Iran ispalio 120 balističkih projektila na Izrael. Mnogi od njih su oboreni od strane sistema protivvazdušne odbrane velikog dometa Strela, iako su neke od projektila uspele da zaobiđu odbranu Izraela, pogodivši vazdušnu bazu Nevatim u južnom Izraelu.
Nakon ovog napada, vlada strah da će Iran iskoristiti militante koje godinama podržava i finansira za dalju eskalaciju sukoba na Bliskom istoku.
Osovina otpora
Kako su se intenzivirale borbe između palestinske militantne grupe Hamas i Izraela, Iran je naglašavao da će jačati ono što Teheran naziva „osovinom otpora“ protiv Izraela.
„Osovina otpora“ je mreža militantnih grupa koje čine Palestinci, grupe iz Sirije, Libana i Irana, koje podržava Teheran i savezničkih državnih aktera koji igraju važnu ulogu u iranskoj strategiji da se suprotstave Zapadu i pre svega Izraelu.
Kako je aktivna u Pojasu Gaze, Libanu, Iraku, Siriji i drugde, mreža omogućava Iranu da stvori haos na neprijateljskoj teritoriji, dok ne učestvuje direktno u sukobima.
Reč je o strategiji koja datira još od pre Islamske revolucije 1979. godine, prema ekspertima, ali su je snage Kuds, elitne prekomorske jedinice iranske Revolucionarne garde (IRGC), izbrusile i rebrendirale kao osovinu otpora.
Hamas, Palestinski džihad i Hezbolah
Islamski pokret otpora Hamas je nacionalistički pokret sa političkim, vojnim i društvenim granama. Osnovan je tokom Prve intifade (ustanak Palestinaca protiv Izraela prim. aut.) u decembru 1987. godine, a osnivači su šeik Ahmad Jasin i njegov pomoćnik Abdul Aziz al-Rantisi i drugi članovi Muslimanskog bratstva u Palestini. Hamas je prerastao u autonomnu organizaciju sa sopstvenom poveljom i strategijama.
Političko krilo Hamasa na vlasti je u Pojasu Gaze od 2007. godine nakon kratkog rata protiv snaga Fataha (nekadašnji Palestinski nacionalni oslobodilački pokret) koji je lojalan predsedniku Mahmudu Abasu, šefu Palestinske uprave i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).
Palestinski Islamski džihad (PIJ) je manje poznata grupa od Hamasa, iako je druga najveća militantna organizacija u Pojasu Gaze. Ovu grupu osnovao je Fati Abd al-Aziz al-Šikaki, lekar iz Rafe, kao ogranak Muslimanske braće. Al-Šikaki ubijen je na Malti 1995. godine u znak odmazde za dvostruki samoubilački napad PIJ-a na izraelske vojnike na raskrsnici Beit Lid u Izraelu.
Smatra se da je Iran i danas, uglavnom preko Hazbolaha, glavni finasijer PIJ-a. Treća militantna grupa koja čini „osovinu otpora“ je libanski Hezbolah.
Ova grupa ima različit status kod različih sila – neke države su je u celosti proglasile terorističkom organizacijom, pojedine samo njeno vojno krilo, a ima i zemalja poput Rusije i Kine koje održavaju kontakt sa njom. Hezbolah predstavlja šiitsku libansku proiransku paravojnu organizaciju, koja je nastala 1982. godine, kao odgovor na ulazak Izraela u južni Liban.
