Međusobni napadi Izraela i Irana još jednom su bacili svetlo na činjenicu da ovaj sukob može da se pretvori, u najgorem scenariju, u nuklearni rat.
Napad u Isfahanu je osmišljen ne samo da naudi Iranu, već i da jasno stavi do znanja koliko su njegove nuklearne lokacije ranjive na napade, rekli su neimenovani izraelski zvaničnici.
Međutim, bilo bi veoma teško Izraelu ili bilo kome drugom da pogodi neko od postrojenja koja se nalaze duboko u zemlji.
Islamska republika se, kako stvari stoje, trenutno čini spsoobnom da napravi nuklearnu bombu brže nego ikad u istoriji – a ništa joj ne stoji na putu.
Vrhovni vođa Irana nekad je smatrao nuklearno oružje “neislamskim”, čak je izdao fetvu protiv njegove proizvodnje. Ali, dosta se promenilo od ‘90-ih i iako ajatolah Ali Hamnei i dalje upravlja režimom, deluje da je nuklearno oružje daleko od tabua. Teheran insistira na tome da ne planira da svoj nuklearni program upotrebi za oružje, tvrdeći da je to samo u civilne svrhe, dok najnovija procena američkih obaveštajaca kaže da Iran “trenutno ne preduzima ključne aktivnosti na razvoju nuklearnog oružja neophodne da se napravi uređaj koji se može testirati”.
Ali, Iran jača svoju proizvodnju visoko obogaćenog uranijuma, tek ispod nivoa potrebnog za atomsku bombu, u podzemnoj fabrici za obogaćivanje goriva “Fordou”, piše britanski “Telegraf”. Iran je od 2019, kao i od februara ove godine, povećao količinu obogaćenog uranijuma sa 997 na 5,525 kg. To uključuje povećanje uranijuma obogaćenog do 60 odsto – odnosno blizu kvaliteta potrebnog za upotrebu u oružju – sa 88 na 123 kg u prošloj godini, što je povećanje od 38 odsto.
„Iran je na pragu da napravi nuklearnu bombu“
“Telegraf” navodi da su i inspektori UN u izveštaju u februaru upozorili na novu opremu i proširenje u fabrici “Fordou”, bivšoj bazi Islamske revolucionarne garde (IRGC) oko 30 km severoistočno od grada Koma.
Iran je na pragu nuklearnog oružja – može da napravi bombu brže nego ikad u svojoj istoriji. Ako Teheran donese političku odluku da razvije nuklearni arsenal, on može da proizvede dovoljno uranijuma potrebnog za eksplozivni uređaj za manje od nedelju dana, a dovoljno za pet-šest komada oružja za mesec dana – rekla je Kelsi Davenport, direktorka politike neširenja nuklearnog oružja Udruženja za kontrolu naoružanja.
-Izrada bombe bi trajala duže – verovatno šest meseci do godinu dana – ali taj proces će se odvijati na tajnim, neprijavljenim lokacijama što će otežati detekciju i ometanje – dodala je ona.
Šta sprečava Iran?
Teheran računa da će više dobiti u smislu ublažavanja sankcija i budućih pregovora preteći bombom, nego da je zaista napravi, ceni “Telegraf”. Pažljivo je negovao mrežu posredničkih grupa poput Hezbolaha i Hamasa širom Bliskog istoka u okviru strategije obuzdavanja Izraela.
Iranski zvaničnici su počeli da govore o svom “odbijaču” – žargon povezan sa nuklearnim bombama – i sugerišu da imaju sposobnost da naprave bombu kad požele. Ali, to je opasno i bolje je koristiti status sile na pragu nuklearnog oružja.
Eskalacija nosi značajni rizik za režim, što objašnjava zašto je napad 13. aprila bio tako jasno dojavljen i bio više performansa nego sa namerom da nanese ozbiljnu štetu. Ali, ako se Izrael osveti, Iran bi mogao da zaključi da treba bombu zbog sopstvene bezbednosti.
– Dok je nedavni iranski napad bio neefikasan na kraju, on ilustruje da je režim u Teheranu duboko bezobziran i naizgled zadovoljan rizikom što je jedan dron ili projektil mogao da pogodi gusto naseljeno urbano područje i potpuno promeni izraelski odgovor – rekao je Urban Koningem, saradnik instituta RUSI.
– Za manje od godinu dana svet bi mogao da se bavi nuklearnim Iranom – dodao je on.
Davenport je “Telegrafu” rekla da će “Iran skupo platiti za razvoj nuklearnog oružja, pa stoga neće lako doneti takvu odluku”, dok je Džulijen Barns-Dejsi, direktor Bliskoistočnog programa Evropskog saveta za spoljne odnose, rekao da “obaveštajni podaci ukazuju da oni trenutno ne žele da naprave oružje, ali da bi se to moglo promeniti u trenutku”.
Iran bi mogao da odluči… da je u stvari nuklearno odvraćanje tačno ono što mu je potrebno u kontekstu agresivnijeg Izraela i izgleda da se (bivši američki predsednik Donald) Tramp vrati na vlast – rekao je Dejsi
Osovina Putin-Tramp
Izgledi da Tramp osvoji predsedničke izbore u SAD u novembru nisu jedini faktor u igri u komplikovanoj geopolitičkoj slici koja uključuje i Rusiju. Predsednik Vladimir Putin produbio je ruske veze sa Iranom od svoje invazije na Ukrajinu, što rizikuje da ohrabri Teheran, navodi “Telegraf”.
Iranski predsednik Ibrahim Raisi rekao je Putinu u pozivu u utorak da su udari Teherana na Izrael bili ograničeni, iznuđene prirode, i da oni nisu zainteresovani za eskalaciju.
Kako je rekao Dejsi, Rusija sada neće igrati istu ulogu kakvu je imala u pregovorima oko Iranskog nuklearnog sporazuma (JCPOA). Potpisan 2015, JCPOA je ponudio Iranu otklanjanje zapadnih sankcija u zamenu za ograničavanje međunarodnog nadzora njegovog nuklearnog programa, a među stranama u sporazumu bile su Velika Britanija, Evropska unija, Sjedinjene Države, Kina i Rusija. Tramp ga je nazvao “najgorim sporazumom ikad” i povukao SAD iz njega 2018.
– Izgledi da svojevrsna ujedinjena međunarodna koalicija, koja bi uključivala Rusiju i Kinu, zajedno pritisne Iran po nuklearnom pitanju u ovoj fazi prilično ne postoje – rekao je Dejsi.
Ionako nepredvidljivu situaciju komplikuju i godine vrhovnog vođe Irana. Naslednik 84-godišnjeg ajatolaha mogao bi da preoblikuje njegovu fetvu.
Može li Zapad da zaustavi Iran?
Zapadni uticaj je u opadanju u regionu i šanse da se oživi JCPOA deluju maltene nepostojeće. Američki predsednik Džo Bajden snimljen je još u decembru 2022. kako opisuje ovaj sporazum kao “mrtav”.
– Dok je JCPOA van stola, diplomatija nije. Prošlo je vreme da SAD stave dogovor na sto da stabilizuju nuklearnu krizu i spreče dalju eskalaciju. Paket koji uključuje povećanu transparentnost u zamenu za ograničeno ekonomsko olakšanje bilo bi dobro mesto za početak – rekla je Davenport.
Ali, nije bilo političke volje da se angažuje na ublažavanju sankcija sa Teheranom, kaže Dejsi.
– To trenutno deluje nemoguće s obzirom na domaću politiku SAD i predstojeće izbore. Iran je sada jedno od onih otrovnih pitanja za koje u SAD nema prostora za manevrisanje – rekao je on.
