Vremenski i klimatski događaji redovno pogađaju poljoprivrednike, što je Evropu 2022. koštalo više od 50 milijardi evra
Vremenski fenomeni El Ninjo i La Ninja uticali su na proizvodnju soje u Latinskoj Americi, invazija na Ukrajinu je uticala na njihovu proizvodnju, Indonezija je zabranila isporuke palminog ulja u Evropu, a Sredozemno područje sve više nalikuje pustinji.
Blumberg navodi da se tokom dva dana u središtu Brisela pre dva mjeseca, oko 60 zvaničnika Evropske unije i vlade, stručnjaka za sigurnost hrane, predstavnika industrije i nekoliko novinara, okupilo kako bi se suočili s mogućnošću sveobuhvatne prehrambene krize.
Istovremeno, nekoliko ulica dalje farmeri su nastavljali sa svojim protestima protiv politike EU, prenosi N1.
„Očekujte kaos“, upozorio je Pjotr Magnuševski, modelar sistema i dizajner igara koji je radio s Ujedinjenim nacijama.
Posledice niza šokova
U četiri godine višestruki šokovi uzdrmali su način uzgoja, distribucije i konzumiranja hrane, piše Blumberg. Pandemija koronavirusa, ruska invazija na Ukrajinu i prekidi na ključnim pomorskim rutama poremetili su lance snabdevanja i doveli do skoka cena. Nestalno i ekstremno vreme redovno ometa poljoprivredu.
U tom kontekstu, zvaničnici se više ne pitaju kada bi mogla da nastupi kriza s hranom, već s koliko kriza se mogu nositi odjednom.
Stres-test
Testiranje otpornosti na stres uobičajena je pojava u bankarskoj industriji od finansijske krize. U Evropi su takve vežbe i testovi retkost, naročito oni koji su usmereni na hranu, navodi Magnuševski, naučni direktor Centra za sistemska rešenja u Vroclavu u Poljskoj.
Naizgled, Evropa je u zavidnoj poziciji. Ona je jedan od najvećih svetskih dobavljača prehrambenih proizvoda, od žitarica i mlečnih proizvoda do svinjetine i maslinovog ulja, s nekim od najnižih nivoa nesigurnosti hrane.
U proseku je samo 14% potrošnje domaćinstava otišlo na hranu 2021, u usporedbi s nekih 60% u Nigeriji i 40% u Egiptu. Globalni indeks sigurnosti hrane redovno rangira evropske zemlje kao najsigurnije na svetu.
„Živimo u krizi poslednje tri godine“
Ali postoje ranjivosti. Vremenski i klimatski događaji redovno pogađaju poljoprivrednike, što je Evropu 2022. koštalo više od 50 milijardi evra. Troškovi đubriva i energije potrebnih za uzgoj useva i održavanje staklenika u radu naglo su porasli nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Stvari bi se mogle dodatno zakomplikovati 2025. Ova spomenuta simulacija, odnosno vežba ratnih igara za scenario prehrambene krize koju su započeli zvaničnici u Briselu, prikazala je uznemirujuće scene – od pljačkanja trgovina do nereda koje je policija morala obuzdavati.
Sudionici su izdvojili druge teme za buduće vežbe, od sigurnosti hrane i bioterorizma do suzbijanja dezinformacija i pripreme za bolesti koje prenose životinje, piše BNN Blumberg.
„Istina, malo je vlada u Evropi spremno za upravljanje budućim prehrambenim krizama“, navodi Kris Hegadorn, penzionisani američki diplomata koji je organizovao radionicu.
„Živimo u krizi poslednje tri godine“, dodao je on, navodeći da treba još puno toga učiniti. „Krize će samo dolaziti sve brže i teže.
