Baltičko more je praktično potpuno zatvoreno i ako bi se u njemu dogodio ekološki udes to bi značilo katastrofu za obalne države, piše Dojče vele.
Podseća se da je baš u tim moru izbio požar na tankeru „Annika“, kao i da je teškom mukom izbegnuta havarija.
Tako je, navodi se dalje, široko područje mora oko zapaljenog tankera bilo zabranjeno za pomorski promet, a pogotovo na izlazu iz Baltičkog mora, kad se mora proći uz Dansku je svaka milja dragocena.
To je jedan od najprometnijih pomorskih puteva Evrope, a među njima i dalje neumorno plovi i „siva flota“ tankera iz Rusije koja i dalje odvozi rusku naftu, najčešće kupcima u Indiji ili Kini.
Tilo Mak iz organizacije Grinpis upozorava da svakim danom Baltičkim morem plovi mnoštvo starih i dotrajalih ruskih tankera, a prema evidenciji te organizacije, čak njih 192 nisu osigurani za prevoz takvog tereta.
Takođe, organizacija Grinpis vodi evidenciju samo brodova dužih od 180 metara i požar na “Anniki” bi bila tek mala nevolja u poređenju havarijom tankera jer je brod dugačak samo 73 metra.
Pravi trenutak užasa nastaje kada ruska olupina puna nafte prolazi kroz takozvani Kadetski protok između Nemačke i danskog ostrva Falster: na najužem mestu je za ozbiljne brodove širok tek petstotinjak metara, a pored toga brod tada treba da promeniti kurs za gotovo 90 stepeni kako bi nastavio put uz Dansku.
Najmanja greška znači katastrofu: prema danskom ostrvu dubina brzo postaje jedva šest metara, a ni prema nemačkom Meklenburgu nije mnogo dublje. Napominje se da ruski brodovi prolaze tim protokom bez pomoći pilota – i bez osiguranja.
I Nemačka je zabrinuta zbog te prakse. Daniel Šnajder, predsedavajući parlamentarnog radnog tela za pomorstvo kaže za DW: „Prosečna starost tih tankera je veoma velika, oni su 16, 17 godina stari. Već na prvi pogled se vidi da su loše održavani, što znači da sigurno imaju mnoštvo tehničkih nedostataka. Ali najveći problem je što nisu dovoljno osigurani. Već smo stavili na popis sankcija stotinjak brodova, a taj popis treba produžiti. A tu se radi i o tome intenzivirati saradnju sa nekim državama pod čijom zastavom plove kao što su Panama ili Grčka.“
Grinpis, s druge strane, traži da EU odmah uvrsti na popis sankcija svih dvestotinjak tankera za koje je ova organizacija utvrdila da prolaze Baltičkim morem.
„Jer jedno je jasno: čim ti tankeri dođu na popis sankcija, više se ne koriste za ruski izvoz nafte. I tačno to nam treba“, dodao je on.
Međutim, nije samo prolaz problem – organizacija za zaštitu okoline svedoči i o „vrtoglavim“ akcijama kad se na otvorenom moru nafta prebacivala sa ruskog tanker ana neke druge koji plove pod drugim zastavama, kao bi se sakrilop ravo poreklo nafte i izbegle sankcije.
Međutim, zaustaviti tu praksu nije tako lako, prenosi Jutarnji list, navodeći da je glavni razlog to što su odnosi Zapada i Rusije više nego loši, kao I to što je kontrola tehničke ispravnosti ruskih brodova veoma osetljivo pitanje.
S druge strane, Moskva se poziva i na međunarodno pomorsko pravo i posebno na takozvanu Konvenciju iz Kopenhagena potpisanu još 1857. koja im garantuje slobodan prolaz trgovačkim brodovima kroz Danski moreuz.
Za sve to vreme nemačke pokrajine uz Baltičko i Severno more – Meklenburg Vorpomern i Šlezvig Holstein s ogromnom nelagodom posmatraju prolaz tih olupina pred svojom obalom. O tome svakako žele da progovore i na sledećem sastanku nemačkih saveznih pokrajina posvećenom zaštiti okoline, kako bi barem pobudili više pažnje za taj problem
