Nemački ministar privrede Robert Habek rekao je da želi pomoći industriji da se lakši nosi s troškovima električne energije i osloboditi je velikih troškova mrežnih naknada, ali je priznao da ne zna kako bi se to moglo izvesti.
„Borim se da industrija dobije pomoć koja joj je potrebna za ulaganja“, rekao je Habeck spomenuvši mogućnost milijardi evra državnih subvencija.
Subvencije za troškove mreže bile bi razumna mera, ali pitanje je odakle novac, dodao je ministar privrede istaknuvši da trenutno ne postoji odgovarajući „financijski kapacitet“.
Nemačka industrija žali se na visoke troškove energije, što je, kako navode, dovodi u lošiji položaj u odnosu na evropsku i globalnu konkurenciju.
„Očajnički nam je potrebna pomoć s mrežnim naknadama inače će konkurentnost nas u Nemačkoj i dalje slabiti“, rekao je izvršni direktor proizvođača čelika Georgsmarienhütte Holdinga Alexander Becker.
Skupina ima tri čeličane s pogonom na struju.
Ministar privrede napomenuo je da je vlada za ovu godinu isplanirala 5,5 milijardi evra subvencija za pokrivanje dela troškova mrežnih naknada. Novac je trebao doći iz Fonda za ekonomsku stabilizaciju, ali plan je propao zbog presude ustavnog suda koji je prenamenu novca za oporavak od pandemije proglasio neustavnom.
Sve više upozorenja
Habeck je ponovno predložio da se troškovi proširenja mreža rastegnu na duži period, rekavši da bi bez amortizacijskog mehanizma izazvali finansijske probleme kompanijama i građanima.
Nemačka ubrzanim tempom proširuje električnu mrežu, što je rezultiralo i većim troškovima, poput mrežnih naknada. Dodatni su financijski teret mere koje bi trebale sprečiti preopterećenje i zastoje i iziskuju milijarde evra izdvajanja, napominje novinska agencija dpa.
Šef zadruge nemačke industrije BDI upozorio je, pak, početkom meseca da im trebaju pouzdane procene ukupnih troškova zelene tranzicije, istaknuvši posebno „ozbiljnu procenu troškova struje od 2030.“.
„Nemačka mora zadržati hemijsku industriju, industriju čelika i ostale grane baze industrije da bi trajno zadržala znanje i radnike i bila spremna za nove faze stvaranja vrednosti“, istaknuo je Siegfried Russwurm.
„Gubitak industrijske kompetentnosti bio bi koban za Nemačku i njenu poziciju industrijske, izvozno orijentisane zemlje inovacija, a ne bi predstavljao dobitak ni za zaštitu klime na Zemlji“, dodao je Russwurm.
