Čokolade bi ponovo mogle da poskupe jer su cene kakaoa dostigle najviši nivo u poslednjih 50 godina.
Kako piše britanski Gardijan (The Guardian), kakao je dostigao vrednost od skoro 12.000 dolara po toni u prvoj polovini 2024. godine, a sve kao odgovor na globalnu nestašicu ove sirovine.
Međunarodna organizacija za kakao (International Cocoa Organisation) upozorila je da je svetska proizvodnja za sezonu 2023–2024 smanjena za 14,2 odsto, i to zbog niskih prinosa treću godinu zaredom u zapadnoj Africi, gde se uzgaja 70 odsto svetskog kakaoa.
Glavne zemlje proizvođači, poput Obale Slonovače i Gane, suočene su s lošim vremenskim prilikama, bolestima useva, ali i nedovoljnim ulaganjima u plantaže. Zbog svega toga očekuje se da će se visoke cene i smanjena ponuda preliti na maloprodajne cene čokolada u narednih nekoliko meseci, a najveći rast očekuje se u drugoj polovini 2024. i 2025. godini.
Da cene kakaoa dostižu vrhunac za Biznis.rs potvrđuje i Daniela Jordanova, biznis menadžerka konditorskih proizvoda kompanije Nestlé za jugoistočnoevropsko tržište.
„Jasno je da je kakao ono što čini ukus čokolade, pa samim tim i njegova cena ima značajan uticaj na cene finalnih proizvoda, ne samo u Nestleu, već u konditorskoj industriji širom sveta. Kakao je prošle godine poskupeo za neverovatnih 60 odsto i nastavlja da raste vrtoglavo i u 2024. Glavni razlozi su vremenske prilike, loš kvalitet roda, potražnja veća od ponude, a posebno za Evropu dodatni faktor je nova regulativa o proizvodima koji ne podrazumevaju krčenje šuma. Uprkos svemu tome, Nestle je samo delić povećanja cena preneo na potrošače. Ipak, s obzirom na uporno visoke cene kakaoa, verovatno će biti neophodno da u budućnosti izvršimo prilagođavanja cena, ali svakako na najodgovorniji mogući način“, ističe sagovornica.
Prema njenim rečima, Nestle je uspostavio dugoročne odnose s dobavljačima koji omogućavaju poljoprivrednicima koji uzgajaju kakao da budu sigurni u svoja poslovna partnerstva. Takođe, njihov Program za ubrzavanje prihoda podržava proizvođače kakaoa u lancu snabdevanja i poboljšanju njihove produktivnosti.
„Verujemo da će im to omogućiti da postanu otporniji i dugoročno održe proizvodnju kakaoa. Takođe, imamo planove i za vanredne situacije, kako bismo obezbedili kontinuirano snabdevanje sirovinama“, dodaje Daniela Jordanova.
Ona navodi da se još od 2022. godine beleži rast maloprodajnih cena celog segmenta konditorskih proizvoda, prouzrokovanih ne samo kakaom, već i energentima, šećerom, mlekom… Ipak, kako kaže, kategorija konditorskih proizvoda je najotpornija i najveća FMCG kategorija sa širokim mogućnostima za potrošače da biraju između različitih ukusa, tekstura i veličina pakovanja.
S obzirom na to da je kakao jedna od glavnih sirovina u konditorskoj industriji, postavlja se pitanje šta će potrošače sačekati na rafovima. Da li će kompanije smanjenom gramažom ili kvalitetom pokušati da izbalansiraju i smanje uticaj prelivanja cena na krajnji proizvod?
„Potrošači primenjuju taktiku štednje u ponašanju, ali niko neće odustati od uživanja u komadu čokolade. Nestle vodi računa o percepciji i ponašanju potrošača kao odgovoru na promene cena i mi prilagođavamo naše taktike promocije. Međutim, ne menjamo kvalitet – oko toga nikada nećemo napraviti kompromis. Ukus i tekstura su najvažniji u ovoj kategoriji“, zaključuje naša sagovornica.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs ističe da je poslednja informacija bila da je kakao ove godine nešto bolje rodio i da će doći do smirivanja trenda rasta cena proizvoda od ove sirovine. Međutim, očigledno je da klimatske promene utiču i na tu proizvodnju, a najveći udar pretrpeće konditorska industrija.
„Svakako nije reč o proizvodima koji mogu da ugroze prehrambenu sigurnost stanovništva. Kakao i svi proizvodi od njega nisu od vitalnog značaja za ishranu ljudi, poput žita, mesa i mleka. Oni su, pre svega, važni za sladokusce, a najpre za konditorsku industriju koja je oslonjena na ovu sirovinu i koja je svoju proizvodnju i asortiman bazirala na kakau. Oni će imati problema u plasmanu ka krajnjem potrošaču, tako da će pretrpeti najveću štetu, a samo građani sa dubljim džepom će kupovati te proizvode“, navodi sagovornik.
Prostran ističe da je i u ovom slučaju slična situacija kao i s kafom, koja je manje rodila prvenstveno u Latinskoj Americi i Africi.
„Uverili smo se i sami da je cena kafe u poslednje dve godine ‘otišla’ skoro 50–60 odsto gore. Na nju naravno utiču i akcize, ali je evidentno došlo do poskupljenja“, dodaje on.
Na pitanje da li smatra da će proizvođači smanjiti kvalitet, a povećati cenu svojih proizvoda, Prostran kaže da ćemo tek videti da li će se, primera radi, smanjiti procenat kakaoa u finalnim proizvodima i dodaje da mi već sada na tržištu imamo mnogo čokolada s voćnim dodacima.
„Ranije se u većoj meri dodavao pirinač kako bi se nadomestila gramaža. Ljudi su do sada već navikli na dodatke poput lešnika i badema, ali ako sada, na primer, dodate suvu šljivu, suvo grožđe ili kajsiju pitanje je kako će potrošači to ‘primiti’ jer su već navikli na neke standardne asortimane“, ističe naš sagovornik.
O svemu tome najviše računa moraće da vodi konditorska industrija zbog ugradnje visoke cene sirovina u finalni proizvod, a da li će i koji potrošači ove proizvode moći sebi da priušte ostaje pitanje, zaključuje agroekonomski analitičar Milan Prostran.
