Malo posle ponoći 8. marta 2014. godine Boing 777 poleteo je iz Kuala Lumpura i popeo se na visinu od 10.500 metara.
Nakon što je dobio uputstva da prebaci frekvenciju na vijetnamsku kontrolu vazdušnog saobraćaja, pilot je odgovorio na ljubazan, ali metodičan način koji je uobičajen u radijskim pozivima: „Laku noć, Malezijan tri sedam nula.“ Bila je to poslednja poruka koja je primljena s leta MH370 Malezija erlajnsa.
Od tada je prošlo deset godina otkako je avion tokom rutinskog leta za Peking uveliko skrenuo s kursa i nestao, ali uprkos vrlo velikoj i skupoj multinacionalnoj potrazi, jedna od najvećih misterija avijacije ostaje nerešen, piše Gardijan.
Niko od članova porodice nestalih 239putnika to ne može da shvati. Ali, to je pitanje koje proganja sve koji se boje da lete, kao i mnoge od onih koji ne osećaju takav strah.
Kako može sofisticirani Boing 777 – opremljen modernim instrumentima za eru globalnog satelitskog praćenja i stalne komunikacije – jednostavno da nestane?
U danima nakon što je avion nestao, bilo je toliko malo dostupnih informacija da se područje potrage protezalo od Kazahstana do Antarktike.
Zatim, u nedeljama, mesecima i godinama nakon toga fragmenti dokaza, prikupljeni iz satelitskih podataka, radarskog praćenja, pa čak i analize morskih struja, pomogli su da se suzi potraga. Ali, to je takođe dovelo do potpuno različitih teorija, koje su ionako kuljale stalno.
Brojne teorije
Teorije su se kretale od toga da je pilot sabotirao avion, preko toga da je avion oborila ili otela vladina agencija i da je sleteo na mračno mesto, bilo zbog osetljivog tereta ili politički značajnog putnika.
Razmatrani su i manje dramatični, neljudski faktori, uključujući električni kvar, požar ili iznenadno smanjenje pritiska u kabini.
U međuvremenu loša komunikacija s javnošću i kriza malezijske vlade – koju je u vreme nestanka aviona vodio premijer Najib Razak, koji je sada u zatvoru zbog nepovezanih optužbi za korupciju – ometaju potragu.
U nedelju je premijer Anvar Ibrahim ponovio stav Malezije da su spremni da ponovo otvore istragu ako postoje uverljivi novi dokazi. Malezijski ministar saobraćaja Anthoni Louk kaže da je spreman da se sastane s američkom komoanijom za pomorsku robotiku “Ocean Infinityjem” kako bi razgovarali o novoj operaciji potrage.
Od 2014. pokrenute su tri službene istrage: neuspešna potraga koju je vodila Australija, istraga malezijske policije i malezijska službena istraga o nesreći, koja je 2018. završila izveštajem na gotovo 500 stranica.
Ni jedna nije utvrdila uzrok nestanka aviona. Utihnuo je čak i detektiv amater Blejn Gibson, advokat iz Sijetla koji je postao kvazislavan nakon pronalaska krhotina MH370 na plažama u Madagaskaru i Mozambiku.
Ali, sva pitanja iz 2014. ostaju bez odgovora u 2024. Glavno među njima je zašto je avion naizgled kontrolisano skrenuo s kursa prema Indijskom okeanu i zašto je utihnula ključna oprema za komunikaciju i praćenje aviona.
Zbog toga je velika pažnja bila usmerena, a i sada je na pilota Zaharieja (53) i kopilota Farika Abdula Hamida (27), koji su vodili deseteročlanu posadu.
Teorija o odmetnutom pilotu dobila je dodatnu pažnju kada su podaci prikupljeni iz kućnog simulatora letenja u Zahariejevom vlasništvu pokazali da je neko zacrtao kurs prema južnom Indijskom okeanu.
„Istina, sada se sa sigurnošću može znati puno toga o sudbini MH370“, napisao je 2019. Vilijam Langeviš, pilot koji je postao istraživački novinar. „Prvo, nestanak je bio nameran čin. Nezamislivo je da je putanja leta, popraćena radijskom i elektronskom tišinom, prouzrokovana bilo kojom kombinacijom kvara sistema i ljudske greške.“
Langeviš veruje da je Zaharie možda poslao mlađeg kopilota iz kokpita na neki izmišljeni zadatak, zatim isključio veći deo električnog sistema i namerno spustio pritisak u zrakoplovu, uzrokujući tako brzu onesposobljenost svih u kabini u roku od nekoliko minuta. „Prizor bi, slabo osvetljen za hitne slučajeve, prikazivao mrtve vezane za sedišta, s licima u bezvrednim maskama za kiseonik koje vise sa stropa“, napisao je Langevieš.
S mnogo snažnijom maskom za kiseonik u pilotskoj kabini Zaharie je mogao preživeti čak i na desetak hiljada metara visine, tvrdi Langeviš.
Druga teorija, za koju drugi avio- stručnjaci sugerišu da je moguća ili čak verovatna, je ona o zbunjenom, a ne o odmetnutom pilotu. Odnosno, Zaharie se susreo s problemom poput požara ili pada pritiska i počeo se vraćati prema Maleziji, ali su ga savladale pare ili nedostatak kiseonika, poznat kao hipoksija.
U metežu su Zaharie ili Farik možda slučajno isključili komunikacionu opremu. Avion bi tada nastavio kao let duhova, pri čemu su putnici mrtvi, ali let se nastavlja na autopilotu.
Ali, I to su samo teorije. Dokaza, nema, a ni nestalih ljudi i članova posade.
