Hitna sednica Savjeta bezbjednosti UN o situaciji u BiH je počela, zbog kršenja osnovnih pravila Dejtonskog sporazuma rezolucijom o Srebrenici.
Reagovao ruski predstavnik Vasilij Nebenzja
Kako je rekao Rusija je zahtjevala ovu sjednicu jer postoje događaji koji narušavaju stabilnost. Politička struktura je takođe neobična, jer Predsednišvto BiH čine tri člana koja se rotiraju, i apel Cvijanović je da se spiječi negativno dejstvo veća.
Nebenzja je dodao da Srebrenica nije jedina krvava epizoda rata u BiH. Rekao je da je prije 29 godina potpisan Dejton i došao kraj sukobu u BiH.
„Ovakvi incidenti se događaju svakog dana. BiH danas je izgubila status suverene države i teško je shvatiti da u 21. veku konačnu riječ o svim događanjima ima građanim Nemačke koji se predstavlja kao visoki predstavnik. On funkcioniše ispred male grupe i predstavlja njihove interese te koristi Bonske ovlasti“, rekao je Nbenzja.
Poslednjih godina je uspeo da podeli državu i to treba da se napomene i treba reći da SAD i VB samoimenovani isoki predtavnik ne može da se obrati u UN.
„Ustavnom sudu BiH postoje sudije izabrane od strane stranaca, a povelja o Ustavnom sudu je revidirana, i barem jedan od sudija je bio jedan iz svakog konsitutivnog naroda. Dakle nema Srbina, već stranci i samo jedan Hrvat“ podsetio je Nebenzja.
Neebenzja je dodao da svi treba samo da zamisle da se to dešava u njihovoj državi i šta bi uradili.
„Situacija u BiH je na ivici konflikta i može da se otme kontroli zbog ponašanja predtsavnika UN. Sponzori su podržali Rezoluciju o Srebrenici“, rekao je on i dodao:
„Ona je predložena bez saglasnosti članova Predesništva i to je suprotno Ustavu zemlje.“
„Ne mogu se ni zamisliti posledice ovoga, a ne može se iključiti mogućnost da se kriza prelije iz okvira i uzrokuje nestabilnost širom Balkana“, rekao je on i dodao da je krjanje cinično što je jedan od inciiajtora cele priče Nemačka.
Rezolucija je jednostranački obojen politički dokument, pojasnio je Nebenzja i dodao da pojedinci žele političke tokove usmeriti u svije interese.
„To može da izazove lančanu rekaciju u svetu, prisetimo se koliko nemi imaju kostura u ormarima i koliko je rana i dalje otvoreno“, rekao je Nebenzja.
Možemo podneti kritike, ali se nadamo da retorika i prazne reči neće nikoga zavesti, te pozivamo suverene države da se prisete da su članice NATO dva puta bombardovale Srbiju što se dovodi direktno u vezu sa ovim što danas govorimo i za to do sada još uvek niko nije odgovarao.
„Zapad ne štedi napor da izbegne debatu o ovom pitanju. To je očigledno bili u martu kada su kolege sa Zapada blokirale inicijativu o agresiji na Jugoslaviju“ rekao je Nebenzja.
Na sednici se obratio Kristijan Šmit
Kristijan Šmit, visoki predstavnik koga Republika Srpska ne priznaje istakao je kako je on garant mira u BiH.
Šmit je rekao da je njegov zadatak da spreči nestabilnost u BiH i okrivio je Republiku Srpsku za eskalaciju situacije u BiH.
Obraćanje Željke Cvijanović
Cvijanovićeva je na početku rekla, da druga dva člana Predsednišptva BiH su birani u FBiH i da to jasno govori da BiH nije jedna izborna jedinica.
„Takav princip jednakosti je primenjen za održanje mira. Želela bih da istaknem kritična pitanja koja opterećuju BiH, ali prvo da kažem da se stavovi BiH često tendenciozno prikazuju. Republika Srpska ne krši Dejton, već se ualaže za poštovanje, koje svakom do tri konsistuivna naroda obezebeđuje jednaka prava. Zalažemo se za provođenje procedura koje on propisuje, a protivi se kršenju istih, kao što je rezolucija o Srebrenici“, rekla je Cvijanović.
Cvijanović je dodala da izazovi sa kojima se poslednjih godina suoačava BiH predstavljaju pretnju da poremete mir u celom regionu te sprečavaju pomirenje u narodima.
„Većina izazova se koristi u raznim manipulacijama, koju koriste razni akteri koji ponovo žele napisati Dejtonski ustav. Uplitanje u unutrašnje demokratkse procese, pretnje silom, nepoštovanje vladavine prava i međunarodnog prava, te mešanje u izbore… U središtu svakog spora nalazi se to što prema Dejtonu BiH može da funckioniše konsenzusom. Nažalost dok se srspki i hrvatski predtavnici bore za poštovanje Dejtona, Bošnjaci se bore za centralizaciju“, rekla je Cvijanović te dodala da su neretko podržani od strane Zapada.
Cvijanovića je rekla da su visoki predtavnici pretežno na strani Bošnjaka te da krše Dejtonski sporazum.
„Pojedine strane diplomate u BiH i Šmit koji pozira kao neki hibrid kontinuirano se mešaju u unutrašnje dmeokratske procese. Ono je podiglo politički konsenzus koji se podsticao napredak BiH u EU… On je od suštinskog značaja za održavanje mira u našoj državi“, rekla je ona.
Cvijanović je istakla da se na sličan zadire i u unutrašnja pitanja i tako OHR pomaže u njihovim postpucima.
„Čak je i rezolucija primjer kako mešanje stranog faktora podriva stabilnost.“
Cvijanovićeva je dodala kako Lagumdžija podržava nepoštovanje Predsedništva BiH. Nacrt je namerno sakriven od javnosti i o njemu Predsendištvo nije ni glasalo – rekla je Cvijanović, te doladala da nemera koja stoji iza nje, sve samo ne benigna.
Cvijanovićeva je napomenula kako Zukan Helez i Ramo Isak redovno imaju zapaljive izjave u kojima otovoreno pominju vojne sukobe i pozivaju na nasilje.
„Treba reći da ove otvorene pretnje Šmit i strani ambasadori retko osuđuju. Pre samo dve sedmice policijske snage su u Zenici uhapsile dve osobe za koje se sumnja da pripadaju islamistikoj zajednici u FBiH. Takođe korištenje poligona u BiH je omogućeno osobama koje se dovode u vezu sa vehabijskim pokretom“, podsetila je Cvijanović.
Cvijanovića je istakla da je BiH među evropskim zemljama imala najviše stanovnika koji su otišli da vode pokrete džihadista u Iraku.
„Vladavina prava je u sedišti EU integracija, a njeni predstavnici isitiču važnost njenog poštovanja, a Šmit dobija tek blagi prekor zbog kršenja istih. Naime on ne odgovara ni jednoj insituciji, Vladi ili sudu. Nejasno je kako se ovo može uklopiti u bilo koji koncept vladavine prava“, rekla je ona.
Pomenula je i vođenje sudskog postupka protiv Milorada Dodika i Lukića. Dodala je i sankcije od strane SAD i VB koje se koriste za zastrašivanje.
„Svi koji odbiju da se povinuju Šmitu, neminovno postaje meta sankcija.“
Cvijanović je istakla da je ovo kršenje prava i da da nema sumnje da je to pretnja i stabilnost miru u BiH.
„Pored svega navedenog, nastavljaju se napori da se biračima u BiH uskrate prava. Iako najavljena kao tehnička izmena, ona je zapravo politička odluka i dovodi celi izborni proces u BiH. Šmit je i ovaj put prekršio Dejtonski sporazum“ dodala je Cvijanović.
CIK sada može da zaobilazi sud pošto joj je Šmit dao pravo da kažnjava svako kršenje njegovog Izbornog prava, pojasnila je Cvijanović.
„Kada su Narodna skupština i izabrani predstavnici preduzeli korake, Šmit i njegovi saučesnici su zapretili prinudnom smenom. Lišavanjem zvaničnika i njihovoh nadležnosti birači su lišeni parava. Svaki put kada Šmit nametne neku odluku to destabilizuje BiH“, rekla je Cvijanović.
Dodala je da se postupci Šmita trebaju što pre osuditi i okončati.
Na početku sednice bilo je reči o situaciji u BiH tokom devedestih godina, tačnije o ratu koji je rezultirao uspostavljanjem Dejtonskog sporazuma.
Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović zvanično je zatražila obraćanje na sednici Saveta bezbednosti UN putem video-linka. Cvijanović će u Njujorku objasniti kako Bošnjaci rezolucijom o Srebrenici krše Ustav i zakone BiH, preneo je ranije RTRS. Takođe, Sjedinjene Američke Države su uputile zahtev Savetu bezbednosti da se na sednici obrati i Kristijan Šmit.
Kako su „Novosti“ pisale u publici će na ovoj sednici po prvi put sedeti srpske žrtve rata u BiH.
