Norveški Nobelov komitet prvi put u 125 godina dozvolio je medijima da pogledaju kako izgleda proces odlučivanja o dobitniku Nobelove nagrade za mir.
Pet članova komiteta i sekretar sastaju se u sali Nobelovog instituta u Oslu, ukrašenoj hrastovim nameštajem i portretima svih dobitnika, a prostor je predviđen i za ovogodišnjeg laureata, piše Bi-Bi-Si (BBC).
Predsednik komiteta Jorgen Vatne Fridnes opisao je proces kao „tenzičnu raspravu“, ali naglasio je da odluka mora da bude zasnovana na konsenzusu i principijelnosti.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp javno je ponovio da zaslužuje nagradu zbog svojih diplomatskih inicijativa i „rešenja sedam ratova“, dok su lideri poput izraelskog predsednika Benjamina Netanjahua i vlade Pakistana javno izrazili nominacije u njegovu korist.
Njegovi saradnici, uključujući glavnog izaslanika Stiva Vitkofa, „pritiskali su odbor da ga prizna kao najboljeg kandidata“ u istoriji nagrade, piše BBC.
Zbog zatvorenosti procesa i činjenice da je lista nominacija, ove godine njih 338, zatvorena u januaru, Tramp, koji se tek nedavno vratio na funkciju, ne može da bude ozbiljan kandidat za ovu godinu.
Greger je dodala da bi zbog njegovog mirovnog plana za Gazu mogao da bude razmatran za dodelu nagrada za sledeću godinu.
Studenti i stručnjaci podsećaju da je Nobelova nagrada priznanje za doprinos miru u korist čovečanstva, često dodeljena manjim grupama i manje poznatim pojedincima, a ne kao potvrda „ličnih ambicija ili ego-trijumfa“.
Portreti četiri američka predsednika koji su dobili nagradu, uključujući Baraka Obamu, podsećaju na razne izazove protiv kojih su se laureati borili – od ratova i nuklearnog oružja do klimatskih promena i aparthejda.
