Prošli mesec, jun, bio je treći najtopliji jun u istoriji merenja, odmah iza istog meseca u 2024. i 2023. godini, saopštila je Služba EU-a za klimatske promene Kopernikus.
Zapadna Evropa, kako navode, doživela je svoj najtopliji jun u istoriji merenja, a veći deo regije doživio je „vrlo jak toplotni stres“- definisan uslovima u kojima je temperatura 38 stepeni Celzijusa ili viša.
„U svetu koji se zagreva, toplotni talasi verovatno će postati češći, intenzivniji i uticaće na na više ljudi širom Evrope“, rekla je Samanta Burges, strateška voditeljka programa Kopernikus za klimu.
Istraživači iz evropskih zdravstvenih instituta izvestili su 2023. da je čak 61.000 ljudi možda umrla u sparnim toplotnim talasima u Evropi 2022., što sugeriše da su napori zemalja u pripremi za vrelinu „fatalno nedovoljni“.
Ovi toplotni udari su posebno izraženi u Evropi, koja se zagrejava nekoliko puta brže od globalnog proseka.
Milioni ljudi bili su izloženi visokom toplornom stresu širom kontinenta dok su se prosečne dnevne temperature u zapadnoj Evropi penjale na nivoe koji su bili rekto viđeni pre toga, piše AFP.
Nekoliko zemalja zabeležilo je površinske temperature iznad 40 stepeni, s toplotom do 46°C u Španiji i Portugalu, navode iz Kopernikusa.
Dva toplotna talasa
Dva toplotna talasa, od 17. do 22. juna, a zatim ponovno od 30. juna do 2. jula, povezana su s toplotnim kupolama koje su zadržavale topao vazduh nad pogođenim regionima, produžujući zagušljivo vreme i pogoršavajući uslove zagađenja i šumskih požara.
Portugal, Španija, Francuska, Italija i veći deo Balkana zabeležili su u tom period neke od najviših stepena „osećaja toplote“, što je pokazatelj koji meri uticaj na ljudsko telo uzimajući u obzir činioce poput vlažnosti vazduha i temperature.
Maksimalne vrednosti tog pokazatelja dosegle su severno od Lisabona 48°C, oko 7°C iznad proseka i povezane su s „ekstremnim toplotnim stresom“, navode iz Kopernikusa.
Visoke temperature mora
Povišene temperature mora širom zapadnog Mediterana bile su „veoma visoke“ u junu, oko 5°C iznad proseka u nekim područjima, s temperaturama koje su 30. juna porasle na rekordnih 27°C.
Više temperature vode smanjile su noćno hlađenje vazduha uz obale, doprinele većoj vlažnosti i naštetile morskom životu.
Analiza AFP-a, zasnovana na podacima programa Kopernikus, otkrila je da je u 12 zemalja oko 790 miliona ljudi širom sveta prošlog meseca doživelo rekordne vrućine.
Niz ekstrema
Jun je međutim zabeležio još ekstrema širom sveta.
Razorni šumski požari besneli su u delovima Kanade i južne Evrope, dok su smrtonosne poplave zahvatile područja Južne Afrike, Kine i Pakistana.
Dalje, u delovima zapadne Evrope bile su suše veće od proseka, dok su posebno sušni uslovi zabeleženi u Severnoj Americi, istočnoj i južnoj Africi, Arapskom poluostrvu, delovima srednje i istočne Azije, kao i u Južnoj Americi.
