Žene u Saudijskoj Arabiji progovorile su o nehumanim uslovima koje trpe u ustanovama gde se smeštaju žene koje su njihove porodice proglasile “neposlušnima”.
One navode da se tamo pod sloganom rehabilitacije sprovodi izolacija i zlostavljanje, prenosi Jutarnji list pisanje Dejli mejla.
Neke od njih kažu da su bile poslate u ustanove poznate kao Dar al-Reaja jer su se usprotivile seksualnom zlostavljanju u sopstvenom domu, nakon čega bi bile bičevane ili zatvarane u samicu sve dok se ne bi „pomirile“ sa svojim zlostavljačima.
Organizacija za ljudska prava ALQST dokumentovala je širu praksu zlostavljanja i zanemarivanja, koja uključuje pothranjenost, loše zdravstvene i higijenske uslove, preteranu upotrebu samice i sistemsko ponižavanje.
Tokom poslednjih godina zabeleženi su brojni slučajevi samoubistava ili pokušaja samoubistava.
Sara Al-Jahia, koja se zalaže za ukidanje ovih ustanova, rekla je za Gardijan da joj je otac pretio da će je, još kao dete, poslati u Dar al-Reaja „ako se ne pokori njegovom seksualnom zlostavljanju“.
„Ako te zlostavlja brat ili otac i zatrudniš, ti si ta koju šalju u Dar al-Reaja kako bi se zaštitio porodični ugled“, objasnila je.
Ove ustanove postoje još od 1960-ih godina i su bile predstavljene kao rehabilitaciona skloništa za žene optužene ili osuđene za određene prekršaje.
U njima se nalaze i devojčice od sedam godina, kao i mlade žene do 30 godina. Danas, kako upozoravaju organizacije za ljudska prava, uglavnom služe kao pritvori za mlade žene i devojčice koje su optužene za „delikvenciju“ ili neposlušnost prema muškarcima.
„To je kao pakao. Pokušala sam da se ubijem kad sam saznala da me vode tamo. Znala sam šta se tamo događa i pomislila da neću preživeti“, rekla je 38-godišnja Sara koja je boravila u jednoj od ustanova.
Dodaje da su zatvorenice izložene pretresima i testovima nevinosti odmah po dolasku, a često im se daju sedativi.
Ženama se obraćaju prema brojevima, umesto imena. Svedočila je bičevanju jedne od zatvorenica nakon što je izgovorila svoje prezime.
„Ako ne moli, dobije batine. Ako je uhvate samu s drugom ženom, optuže je da je lezbijka i opet je bičuju. Čuvari se okupe i gledaju dok ih tuku“, kaže Sara.
Uznemirujući snimci iz ovih ustanova prikazuju žene koje pokušavaju da pobegne, penjući se na krovove. Tokom 2015. godine, jedna od zatvorenica bila je pronađena obešena u svojoj sobi s porukom: „Odlučila sam da umrem da bih pobegla iz pakla“.
„Umreti je milosrdnije nego živeti u ovom skloništu. Hrana, koja bi trebalo da bude najosnovnija stvar, teško dolazi do nas„, izjavila je tada jedna od zatvorenica iz ustanove u Meki.
Još jedna bivša zatvorenica, Koloud Bariedah, pre šest godina ispričala je za „Biznis insajder“ da je sa 19 godina bila poslata u ovakvu ustanovu, nakon što je 2006. godine osuđena na 2.000 udaraca bičem i četiri godine zatvora zbog konzumiranja alkohola na zabavi s nepoznatim muškarcima.
„Devojke koje su u izolaciji počnu da gube razum i samopovređuju se. Razbijaju lampe, prozore, staklo i onda se njima režu“, rekla je Barieda.
Radnik iz druge ustanove izjavio je da deca trpe najgore oblike psihičkog i fizičkog zlostavljanja.
ALQST upozorava da se i borci za ženska prava sistemski kažnjavaju, a žene i dalje ne mogu da se slobodno kreću bez odobrenja muškarca.
Zabilježeno je i nekoliko slučajeva u kojima su žene bile ubijene od strane zlostavljača odmah nakon izlaska iz ustanova.
Prema ALQST-u, žene mogu biti puštene iz Dar al-Reaja isključivo pod nadzorom muškog člana porodice. Ako niko od muških rođaka nije voljan ili dostupan, vlasti ih premešta u slične ustanove iz kojih se takođe ne mogu pustiti bez muškog staratelja.
Podaci o tim ustanovama retko se i objavljuju. U 2016. godini su 233 devojke i žene bile zatvorene u sedam ustanova širom kraljevstva.
Vlasti su 2018. najavile planove za iznajmljivanje još pet prostora, kako bi se povećao kapacitet, delimično i zbog žena koje su prekršile saobraćajne propise nakon što im je omogućeno da voze.
