Endi Mari se našao u centru dramatičnog spasavanja na ski-stazi nakon straha da će pasti sa litice.
Slavni teniser Endi Mari (37) otkrio je da je morao da bude spasen na planini nakon katastrofalnog prvog pokušaja skijanja.
Legenda škotskog tenisa ima novi hobi nakon što je okačio reket prošlog leta na Olimpijadi u Parizu, i dok se s jeseni okušao u golfu, preko zime je odlučio da se bavi skijanjem.
Ali, taj eli sport, za razliku od tenisa, mu nije išao od ruke, barem ne do sada.
Dvostruki šampion Vimbldona se zaglavio na planini i umirao je od straha da će pasti niz liticu.
Kako je naveo, njegov zet i on su propustili poslednju žičaru i suočili se sa zastrašujućom trkom od tri kilometra niz padinu.
Govoreći u podkastu „Sporting Misadventures“ Endi se prisetio incidenta:
„Prva dva dana su bila šokantna. Nisam mogao da siđem sa ski-lifta. nisam mogao da ustanem. Neki ski-liftovi su prilično niski. Moja supruga je odbila da ide sa mnom na žičare jer joj je bilo neprijatno da me gleda kad nisam mogao da ustanem. Tako da sam morao da nastavim sa strancima, a moj zet je morao da mi pomogne“, naveo je Mari, pa nastavio:
„Prvog dana sam zaglavio na planini kad je sunce zašlo. Bili smo na stazi za početnike na kraju dana, ski-lift koji vozi do vrha se zatvarao, a bio je još jedan malo dalje niz brdo. Moj zet i ja smo bili u fazonu da idemo još malo dalje, na drugu žičaru, pa smo se malo spustili niz planinu, ali ja ne mogu da skijam. Ne znam kako da se zaustavim u ovoj fazi. Bili smo bukvalno na početničkoj zelenoj padini. Išli smo, recimo 500 metara niz padinu, stigli do mesta gde je bila žičara i shvatili da je i ona zatvorena. Tip koji je upravljao žičarom rekao nam je da je jedini način da se spustimo da skijamo do dole, a ja sam vikao da ja ne umem da ukočim, na šta je on: „Nije trebalo da idete gore kada vam je rečeno da se žičara zatvara’ i ponovio da je jedni način da skijamo niz padinu oko tri kilometra“.
Kako je ispričao, nije imao kud, krenuo je niz planinu.
„Bilo je kasno, ledeno, mnogo teže za skijanje. Nisam imao pojma kako da se zaustavim. Išao sam oko 500 metara, to je uska padina i mislio sam da ako pokušam da skrenem, padam niz liticu. Idem pravo niz planinu. Prošao sam pored svog zeta i vikao sam sam da sam u nevolji, ne znam kako da stanem. Bacio sam se na zemlju, a onda sam počeo da pokušavam da se spustim na svoje dupe i nisam uspeo“, prisetio se Mari.
Nekako je dopuzao do restorana, odakle su ga članovi spasilačke službe motornim sankama spustili u podnožje.
„Spasilački tim nije bio baš oduševljen, obično spasavaju pijane Britance, a ne tamo nekog idiota koji je mislio da bi mogao da se spusti niz padinu kad padne mrak. Iskreno, malo me je bilo i sramota, ali posle nekoliko dana vežbanja, osećam se spremnim da se vratim na staze. Idemo ponovo u aprilu“, istakao je Mari.
