Karlos Alkaras je osvojio Kup musketara pošto je posle pet i po sati srušio Italijana, a Sineru su emocije pomešane nakon ovakvog spektakla.
„Teško je reći sada da li sam ponosan… Naravno da sam srećan što mogu da igram na ovom nivou, ali ovaj poraz boli… Nema se šta mnogo reći… Opet, srećan sam zato što se trudimo svakog dana da napredujemo kako bih bio u ovoj poziciji. Ali boli konačan ishod„, rekao je Siner na početku rzagovora sa novinarima.
Otkrio je i šta mu je prolazilo kroz glavu posle četvrtog seta.
„Prilično je očigledno o čemu sam razmišljao na kraju… Dok još igram, ne razmišljam o propuštenim prilikama, kreće se od nule. Naravno da sam bio razočaran time što sam propustio u četvrtom setu – meč lopte, servirao za pobedu – ali ostao sam u meču mentalno, nisam mu poklanjao poene. Kada je bilo gotovo – bilo je gotovo, misli nadolaze, ali tada se već stvari ne mogu promeniti„.
Nikada u svojoj karijeri nije slavio u meču dužem od tri sata i 50 minuta.
„Ne može se ovaj meč porediti ni sa jednim drugim. Naravno da sam bio umoran, ali i on je, bio sam dobro fizički. Bilo je naporno i mentalno i fizički… Videli smo u prošlosti da se i drugima ovo dešava. Probaću nekako ovo da izbrišem i da se usredsredim na pozitivne strane„.
Govorio je i o tome da li se razlikuju osećanja sada u odnosu na neka prošla GS finala.
„Nisam razmišljao o tome da je ovo finale. Samo pokušavam da pobedim jednog čoveka, danas je to bio Karlos. Osećao sam se mnogo spremnijim nego u Rimu, što mislim da se i videlo. Bio sam mnogo bolji nego tada. Spremio sam slem sa samo jednim prethodnim turnirom na šljaci i došao do finala Garosa, ali teško je prihvatiti ovakav poraz. Ipak, ako se fokusiram samo na taj tužni deo, ništa dobro se neće desiti„.
Prisetio se i Vimbldona kada je od Novaka Đokovića na isti način izgubio.
„Potpuno drugačiji momenat u mojoj karijeri. Taj meč mi je pomogao da uvidim kako stvari mogu da se promene, ali kada je Novak tada pojačaoa ritam, osetio sam da nemam šansu. Sada sam imao mnogo šansi sve vreme, pa čak i na 6:5 u petom setu posle svega što se desilo. Dese se takvi dani„.
Na kraju je otkrio i planove za budućnost.
„Porodica, ljudi koji su mi bliski – oni mi sada pomažu. Sada je red na mene da uzmem nešto od njih. Biće srećni što se vraćam kući. Jednostavna smo porodica, tata nije bio ovde jer je radio. Ništa od uspeha nas nije promenilo. Drago mi je što mi je mama bila tu, tata je gledao na TV-u ako je završio s poslom. Ovo što sada proživljavam čak nije bio ni san, toliko je daleko bilo, a sada sam ovde, igram najduže finale Rolan Garosa u istoriji. Boli, da, ali ne mogu da plačem. Dešava se. Legendarni mečevi – Nole, Rafa, Rodžer… Svako rivalstvo je drugačije. Ranije se igrao drugačiji tenis, sada lopta ide brzo, veoma je fizički naporno, drugačije je… Imao sam sreće da sam igrao s Novakom i Rafom na slemovima, sa Rodžerom ne nažalost. Mnogo je potrebno za pobedu, a takav nivo je potreban i za Karlosa. Mislim da su ovakvi mečevi dobri za ceo naš sport. Atmosfera je bila sjajna, bilo je posebno biti deo svega ovoga. Bio bih srećniji sa trofejom, ali ne može se promeniti„, zaključio je Siner
