Teško je pronaći reči nakon epskog, najdužeg finala Rolan Garosa ikada, u kojem je Karlos Alkaras „okrenuo“ Janika Sinera.
Kako dovoljno ishvaliti ovaj dvojac, predvodnike nove generacije „belog sporta“, koji je u nedelju popodne shvatio da o budućnosti ne treba brinuti.
Kako se i ne zameriti velikanima ove igre, „velikoj trojci“, koja je do skoro vedrila i oblačila tenisom.
Najbolji meč ikada? Možda, mada i ne toliko bitno. Svakako u rangu finala Vimbldona 2008. (Federer – Nadal) i 2019. (Đoković – Federer), ali i nezaboravnog duela za trofej u Melburnu 2012. (Đoković – Nadal).
„Neću reći da je ovo najbolje finale, imamo Novaka protiv Rafe. To je 2012. godine bilo spektakularno. Mislim da je to možda bilo i bolje, ali ovo će važiti za jedno od najboljih ikada i to baš na Rolan Garosu„, kaže Alkaras.
Maltene svaki poen ovog pariskog finala je bio uzbudljiv, neizvestan. Intenzitet se nije razlikovao od prvog do poslednjeg gema.
Toliko dobrih razmena, vinera, koji su mamili uzdahe svih srećnika na „Šatrijeu“ punih pet sati i 29 minuta.
Kakav je, u stvari, preokret samo napravio neuništivi, otpisani Alkaras, koji je gubio sa 2-1 u setovima i na 3:5 u četvrtom se suočavao sa tri meč lopte za Sinera.
Delovalo je u tim momentima da je to-to, organizatori su već mogli da spremaju ceremoniju, no, Karlitos tako nije mislio.
Najpre je nekako preživeo taj servis gem, a onda uradio možda još teži posao, napravio brejk u gemu u kojem je Janik servirao za titulu.
Možda je nekako i pravda zadovoljena ovakvim epilogom. Čini se da je većinski teniski svet priželjkivao ovako nešto.
Na stranu čitav doping skandal u kojem je učestvovao Siner. Karlos je svakako više osvojio javnost, svojom spontanošću, igrom, mladalačkim duhom.
I u teškim trenucima nije se libio da odigra rizično, atraktivno, a onda animira navijače, bez obzira što mu je nad glavom „visio mač“.
Kakav je fer-plej igrač pokazivao je kako na terenu, bez problema ispravljajući odluke sudija – na svoju štetu, ali i van.
Recimo, tokom šampionskog govora, odao je priznanje i rivalu. Znamo da je to česta pojava, ali Alkaras je takav lik da sve što kaže to zaista i misli.
„Bićeš šampion mnogo puta. Uživam da delim teren sa tobom. Srećan sam što smo ovde ispisali istoriju i na drugim turnirima. Inspiracija si mladima i želim ti sve najbolje“, rekao je Alkaras.
Neiskvarenost i prirodnost ponekad mu, doduše, i odmažu. Kao kada kaže da mu je cilj, ni manje ni više, nego da bude najbolji teniser u istoriji.
Mi Srbi, jasno iz kog razloga, u većini takvih slučajeva prvi „skačemo“ i spuštamo na zemlju Španca, koji će morati još mnogo da radi kako bi uopšte prišao Novaku Đokoviću.
Tačno, Karlos to i ne spori. Apsolutno nikada nije dovodio u pitanje svoje poštovanje prema Đokoviću, a toga je srpski as i svestan.
S druge strane, ima potpuno pravo da napada sve rekorde, pa i te monumentalne čije je vlasnik maltene svih upravo Novak.
Alkarasu su tek 22 godine, a u vitrinama ima pet Grend slem trofeja (dva Vimbldona, dva Rolan Garosa, jedan US open).
Nova era je počela baš dolaskom Alkarasa. Upravo je momak iz Mursije, nakon Federera, Nadala i Đokovića, četvrti koji je u ovom veku četiri godine u nizu osvojio bar jedan GS pehar.
Samo su još Gaston Gaudio (RG 2004) i Novak Đoković (Vimbldon 2019) u Open eri uspevali da slave u Grend slem finalu, a da su spasili meč lopte.
Takođe, samo je Bjorn Borg u prvih 17 nastupa na Grend slemovima sakupio više titula. Tačno šest.
Uz to, Alkaras je najuspešniji teniser ikada kada je u pitanju broj titula na Grend slemu bez poraza u finalima (5:0).
Nestvaran nivo tenisa je pokazao u ključnim trenucima. U četvrtom setu protiv Sinera se vratio iz „mrtvih“, dok je u petom izgubio prednost brejka.
Tu je pokazao snagu glave, kao i mnogo puta dosad u takvim situacijama. Ima izvanredan skor 13-1 u odlučujućim setovima na Grend slemu.
Delovalo je nakon ovih pet i po sati da može još nekoliko da igra. Nije bilo potrebe za tim, super taj-brejk je rešio na impresivan način.
Nasuprot tome, Siner je pokvario skor (6-10) kada su peti setovi u pitanju, a i ovoga puta, iz sedmog pokušaja (0-7), ostao je bez trijumfa u meču koji je trajao makar tri sata i 50 minuta.
Ovo je bila 37. pobeda Alkarasa na Turu u sezoni, podebljao je vođstvo u međusobnim susretima na 8-4, produživši niz od pet trijumfa zaredom nad Italijanom.
Siner, doduše, ostaje prvi na ATP listi, beži više od 2.000 bodova Alkarasu, ali najveće pitanje je kako će ovaj, najteži poraz uticati na Italijana.
Koliko je samo primera iz prošlosti koji su nakon ovakvih, epskih „raspada“ i poraza nisu uspevali da se vrate na pravi put.
Desilo se to pomalo i Alkarasu nakon onog iznenađujućeg poraza u finalu Olimpijskih igara od Đokovića. Trebalo mu je vremena da se povrati.
Da li će Sineru to poći za rukom, uzimajući u obzir i činjenicu da mu doping afera i dalje stoji nad glavom? Pa, verovatno hoće.
Uprkos porazu, pokazao je da je prava mašina. Iako tvrdi suprotno, emocije i misli ne utiču previše na njega. Nemačka škola.
Ono najvažnije je da smo i zvanično dobili veliko rivalstvo, tako da tenis ne treba da brine, pa makar najmanje jednu deceniju.
Posle dugo vremena, a da na terenu nije neko od „velike trojke“, svedočili smo jednom duelu i okršaju koji je ostavljao bez daha, terajući nas da sate i sate provedemo pored TV-a.
Takav je život, neki novi klinci su došli i čini se da su apsolutno dostojni naslednici najvećih u istoriji ove igre.
