Srpska teniserka Aleksandra Krunić poražena je u finalu Rolan Garosa u konkurenciji ženskih dublova, u kom je igrala u paru sa Anom Danilinom.
Na kraju ona i Ana Danilina nisu uspele da dobiju Saru Erani i Džasmin Paolini, ali mesta utučenosti nema.
„Drugi i treći gem je bilo dosta gusto – dugi gemovi… Lično sam već bila umorna i u drugom setu, njhov tenis crpi. Morali smo da mnogo trčimo i da gubimo fokus, igra se šah s njima… Dali smo mnogo energije u ta dva gema, a rezultat je bio 0:3, barem jedan da smo dobile. Onda su one počele i da igraju agresivnije, da pogađaju… Mogle smo i mi da budemo ofanzivnije, ali pokušale su da nas iscrpe, da učine da radimo sve više i više – to je investicija s njihove strane. Da su bili malo lakši raniji mečevi, možda bismo imale više snage. Očekivano težak meč, uigrane su i igraju sa sjajnom energijom – u finalu svakih pet posto pomaže, nekad to i odlučuje. Dale smo maksimum, treći set je bio gori rezultatski nego što je zapravo bio“, rekla je Krunić.
Našalila se o vežbanju govora ispod tuša. Ispostaviće se da je to istina.
„To ja često radim. Pošto se dugo tuširam, onda treniram šta bih rekla u finalu grend slema. Bila sam u fazonu – hoću li ikada doći u tu situaciju? Ovo mi je velika stvar, iako sebe i dalje gledam kao singl igračicu. Ovo je kao neka linija – vredelo je sve što sam dala u ovom sportu, ipak imam trofej sa grend slema, to ne mogu svi da kažu. Pomoći će mi ovo da se smirim, da znam da imam to iza sebe – validirala sam karijeru na neki način: tanjir sa grend slema je tanjir sa grend slema“, dodala je Krunić.
Da li je imala tremu?
„Pitali su me i moji imam li tremu, ali nisam je imala uopšte. Osećala sam da fizički ipak nisam kao u prva dva-tri meča. Jako sam loše spavala u Parizu, katastrofa. Ana mi je dala melatonin juče, dobro sam odspavala, ali telo oseća da je kraj druge nedelje. Teniski meč nije pitanje života i smrti. Pretprošle godine mi je umro kum koji mi je bio kao drugi otac, i to mi je promenilo perspektivu. Zato gledam širu sliku, ako je najveći problem to što sam izgubila finale, onda je super da je to najveći problem. Uživala sam, želela sam da upijem energiju velikog stadiona, ali su rivalke takve da fokus mora da se drži. Pao mi je, promašila sam neke voleje u trećem setu, ali ponosna sam. Moji ljudi su došli sa svih stana planete, moj drug iz detinjstva Marko – odrasli smo zajedno u Moskvi – uvek mi je govorio da će doći u boks kada budem igrala finale slema. Napisao mi je: Hvala što si mi ostvarila san. To su najlepše stvari, to što sada idem s njima da proslavim. Neka ovo bude vetar u leđa, da više verujem u sebe, da imam samopouzdanja da mogu da igram das najboljima“, nastavlja Krunić i dodaje kako će proslaviti:
„Nisam tip koji… Neću se napijati i ubijati od alkohola. Kada pijem – uvek povraćam. Posle dva džin tonika mi bude muka, nemam kapacitet. Da ne bih završavala na nekim mestima gde ne bi trebalo da se slavi… Popiću nekoliko piva i biti sa najbližima“.
Na šta će potrošiti zarađen novac?
„Znači nekih 100.000 evra posle poreza. Jeste li videli cene stanova u Beogradu? Pozdrav investitorima, dužna sam im novac. Isplatiću ta dva stana koja sam kupila pre povrede. Volim da trošim novac na muziku. Volim da okupim svoje prijatelje, svoje ljude, za to nemam mnogo prilika – biće u nekom restoranu. Mama bi mi rekla – što ne kažeš da ćeš platiti odmor neki? Ali mama je ispucala dane! Volim kada su ljudi oko mene srećni. Samo ovo da otplatim, pa ću za ostalo lako“, objašnjava Krunić.
Plan za dalje?
„Igramo Notingem zajedno. Prijavila sam i singl, nadam se da ću ući. Na travi sam sve prijavila i singl i dubl. Ana igra sa Buzkovom Vimbldon, ja sa Lamens, to je dogovor od ranije. Posle Vimbldona ću prijaviti 125k turnire“.
Sa Italijankama su se zagrlile po okončanju meča.
„Saru znam još otkad smo počele. Gotivim je, uvek je fer-plej, čujemo se i privatno. Imamo zdrav i prijateljski odnos. Rekla sam joj: Legenda si, Sarita. A ona je meni rekla da ću imati još ovakvih momenata. Italijanska publika mi je bliska, navijaju za mene tamo. Nikad tenis nije iznad stvari koje nosim kao čovek, nijedan meč mi nikada nije bio bitniji od toga da ja spavam dobro. Družim se i sa Sarom, i sa Penetom i sa Skjavone – to su prijateljstva koja ću nositi i posle karijere. Volim i kad igram protiv rivalki sa kojima delim iste vrednosti, draže mi je i da izgubim od njih“.
Još uvek sabira utiske…
„Verovatno će malo kasnije sve da mi se slegne. Možda najveći utisak to što sam bila staložena u ove dve nedelje. Nekada sam sebe sputavala nervozom, bila sam teška prema sebi, a u ove dve nedelje sam ja spuštala loptu na terenu i shvatila sam koliko mi to prija. Nisam imala sputavajuća očekivanja od sebe i shvatila sam da mogu da se nosim sa najboljima, pritom igram sa četiri i po prsta. Realno nisam bila na 100 posto, igram na tabletama protiv bolova, i to ilustruje da mogu da igram s najboljima. To je najveći utisak koji ću poneti – da prestanem da preispitujem svoje kvalitete, što nažalost već dugo radim. Često je dovoljno samo dati sve od sebe. Gledam naslove ‘Krunić u grend slem finalu“, izgleda mi kao ono kada se prijatelji šale s tobom u foto-šopu. Sve ovo kad nisam u zenitu karijere, kad nisam trenirala dovoljno i kada sam povređena. Rekoh – vetar u leđa da treniram“, zaključila je Krunić.
