Ozbiljan fudbal ne trpi improvizacije, kombinacije, drugarsko-burazerske odnose, izostanak odgovornosti, pogotovo u najosetljivijem sektoru – sportskom, od koga živi ceo klub, ne trpi lošu selekciju, niti nedostatak ponosa, makar onog nacionalnog, ako već igrački nije u karakteru, pogotovo kada je na drugoj strani neko ko provocira
Da su u Partizanu na vreme razložili neke od pomenutih stavki i fokusirali se na priliku koja im se ukazala posle sedam godina čekanja, kupljenja mrvica sa stola, umesto što su „lovili veštice“ i tapkali jedni druge po ramenima, verovatno ne bi ni došlo do još jednog evropskog brukanja i to od tima koji radi i priprema se u ratnim okolnostima, a objektivno je suvi evropski prosek.
Da obrazi bride još jače, dovoljno je sagledati činjenicu da je Dinamo iz Kijeva pred Partizan izašao sa isključivo ukrajinskim fudbalerima. Nije bilo preplaćenih stranaca. „čuda“ iz Kurasaa, Hondurasa, Konga (…), već isključivo Ukrajinci, nabrijani i nabijeni nacionalnim nabojem, kojima nije imao ko da se suprotstavi. Makar fizički, ponosom, beobrazlukom, onako ko su to, baš u prvom mandatu Aleksandra Stanojevića u Humskoj, činili nekadašnji polaznici omladinske škole, ne dozvoljavajući da im bilo ko maše prstom pred nosom ili dovede u pitanje ugled i kredibilitet kluba.
Tim bez karaktera i ponosa
Postojeći „ostaci“ crno-belih, da ne upotrebimo težu reč na „o“, nisu sposobni ni da iznesu teret Superlige, a kamoli ozbiljniji evropski meč. Makar to bio i Dinamo iz Kijeva, tim iz ratne zone, koji domaće takmičenje igra pod vazdušnom opasnošću i sa domaćom „radinošću“ u svojim redovima. Ali, rekosmo već, sa jasnim sistemom, organizacijom, fokusom na krajnji cilj, bez lutanja i traženja alibija.
Ako je prošlog leta bilo i objektivnih okolnosti, u kojima je Partizan na pripreme otišao bez tima, sa okrnjenim stručnim štabom, sa potpuno poremećenim odnosima na relaciji trener-sportski sektor, pa su pojačanja stizala retroaktivno i ekipa je kompletirana 2. septembra, kada je već eliminisana iz Evrope, šta je onda razlog trenutne nemoći?!
Kompletan tim od prošle sezone je ostao na okupu (sem Sameda Baždara, koji i nije bio starter), ekipa je nadograđena po taktovima stručnog štaba, koji sada broji desetoricu trenera, sa prioritetima u odbrani (levi bek, levi štoper) i veznom redu (zadnji vezni). Đuture su angažovana i dva desna beka, uz veliki znak pitanja da li su bili Stanojevićev izbor, posle odlaska Aranđela Stojkovića i povrede Marka Živkovića, ali apsurd je da su sinoć u Lublinu na toj poziciji igrala i smenjivala se dvojica štopera?! Ko razume – shvatiće.
Ozbiljno upozorenje je stiglo prošle sedmice protiv Napretka, u meču u kome Partizan sa svim ulaganjima, a ona nisu mala, nije šutnuo na gol 60 minuta u „cugu“, niti je pravio razliku protiv ekipe čiji ceo sastav vredi koliko jedan fudbaler crno-belih i od 67. minuta je imala igrača manje.
Protiv Dinama već nije bilo šanse za provlačenje. Ko god je pogledao makar jedan meč Ukrajinaca u pripremama, mogao je da vidi da ekipa teži jednostavnom, direktnom fudbalu, sa jasnim ulaskom u igru i jasnom konstrukcijom napada, sa brzim tranzicijama i preuzimanjem odgovornosti. Svemu onome čemu verovatno teži i sam Stanojević kada je Partizan u pitanju, ali je u utorak uveče u Poljskoj mogao da vidi 25 do 30 minuta solidnog presinga, stajanja u bloku, a potom i epski raspad, sve nedostatke tima koji vodi, od fizičkih, preko fudbalskih, do karakternih.
A, sada, čuli smo odmah posle meča iz usta trenera Stanojevića, sledi novi „set“ pojačanja, novi egzodus, sa računom bez krčmara, posle koga će Partizan verovatno premašiti brojku od 30 igrača na ozbiljnim ugovorima. Jer, još uvek se nije rešio Franka Kanutea, te taze prekobrojnih Leonarda Ovusua, Bojana Kovačevića, verovatno i debeljuškastog Goha, mlitavog Severine…
Ko će da preuzme odgovornost?
Kupovina je uvek i oduvek najbolji lek, da se za početak „zamažu oči“, ali i najslađi alibi za ono što prethodno možda nije urađeno kako treba i kako bi se izbegla konkretnija pitanja. U slučaju Partizana valjalo bi ipak postaviti pitanje ko, sem Stanojevića koji je svakako izložen svakodnevno, snosi odgovornost zato što je propuštena prilika posle sedam godina.
Da li je to Milorad Vučelić, višemesečni predsednik u ostavci, koji se u ovom trenutku, verujte na reč, neće pojaviti kao Sizif da pogura kamen i preuzme sve na sebe, ali sigurno i nepogrešivo hoće prilikom prvog opipljivog uspeha ne bi ga, makar delom, prišio i sebi.
Sportski sektor na čelu sa Ivicom Kraljem? Postoji li ta sekcija u Partizanu uopšte, dve godine u dubokoj ilegali, posle jednog četvrtog i tesnog drugog mesta u Superligi, odnosno posle dva brukanja u Evropi koja se ne pamte, te petoricom promenjenih trenera?! Ko prati i skautira igrače (izuzimamo Miralema Sulejmanija, jer je tek došao u klub), kako se dovode i koje su reference da bi došli u klub? Kako je moguće da trener Stanojević koristi štopere na desnom beku, a nedavno su angažovana dva desna beka, od kojih jedan nije ni otputovao u Poljsku, a drugi je pojačanje sa 28 godina i šest meseci fudbala u Letoniji?!
Da li su angažovani igrači na nivou Partizana, ako trener javno posle katastrofalnog poraza od Dinama kaže da klub mora da vrši dopsunsku selekciju, jer postojeći kadar ne može da isprati snagu i brzinu Evrope?
Kako je onda moguće da igrači, uz dužno poštovanje, iz druge ruske lige, Voždovca ili Vojvodine u zrelim godinama uopšte dolaze na „radar“ Partizana, a nekada su vraćani i to u najboljim igračkim danima Albert Nađ, Ivan Tomić, Zvonimir Vukić, Saša Ilić, Krstajić, Zoran Tošić, Škuletić, Lazović, a kupovani Kleo, Dijara, Žuka, Moreira, Sadik, Suma, Natho..?
Popust na propust
Ko snosi odgovornost ako se na put povede i plati hotel za fudbalera koji je pod suspenzijom od prošle godine, zbog crvenog kartona protiv Nordjeslanda, kao što je to sada bio slučaj sa Nemanjom Nikolićem? Šta bi se dogodilo da se nekim slučajem našao u protokolu?
