Fudbalska Superliga Srbije, ako vam je to kojim slučajem promaklo, počinje u petak utakmicama u Leskovcu i Beogradu.
Na stadionu „Dubočice“, na premijeri, kragujevački Radnički ugostiće pančevački Železničar dok će Partizan, verovatno prvi put u svojoj istoriji, biti gost na svom stadionu, i igraće protiv Napretka.
Podsećanja radi, Kruševljani su izabrali Humsku za domaćinstvo zbog radova na svom stadionu, a trebalo je da im u tu svrhu isprva posluži Loznica, međutim kako je taj grad predaleko „čarapanima“, izbor je pao na Beograd i stadion ekipe sa kojom igraju u 1. kolu.
Neće samo Kruševljani biti „raseljeni“ u narednom periodu, niti će to biti još samo kragujevački Radnički, teško je bilo uopšte pohvatati prethodnih nedelja gde će koji tim biti domaćin, u kom gradu, na koji period, čitava zbrka je pretila da se desi, ali o zanimljivoj superligaškoj geografiji više u nastavku teksta.
Krah Srbije na EURO dodatno ubio zanimanje za fudbal
Pitanje koje se ima postaviti pre svakog drugog – da li iko ima utisak da startuje najbolje što Srbija ima od najvažnije sporedne stvari na svetu?
Bez pompe, bez fanfara da nagoveste početak nečeg tako važnog kao što je domaći fudbal – jer kakav god da je, bolji nemamo – gotovo nečujno startuje novo prvenstvo Srbije.
I ovo pred nama, kao i mnoga prethodna, već sad to možemo konstatovati, neće ljubiteljima fudbala u našoj zemlji, onima koji još nisu odustali od lopte, ponuditi nešto novo i bolje, niti će videti nešto kvalitetnije i drugačije u odnosu na sve što smo gledali do sada.
Bolja će, doduše, biti jedino trava na nekolicini stadiona.
Superliga nema sreće jer počinje u ambijentu udaljavanja prosečnog navijača od fudbala. Takvom osećaju doprinele su neubedljive igre Srbije na Evropskom prvenstvu.
Loši nastupi, nazovimo to pravim imenom, koliko god se selektor Piksi upinjao da objasni kako neuspeh zapravo nije neuspeh deklamujući suvoparnu statistiku sa mečeva koje je igrao naš nacionalni tim.
Sve smo videli, Piksijeve analize su bežanje od odgovornosti, skreću fokus sa većih problema. I dalje više verujemo svojim očima.
Nailaze i olimpijske igre, pa će i planetarni sportski spektakl, dok bude trajao, srpske navijače držati u uverenju da ništa drugo od sporta nije važno.
Dakle, u ambijetnu potpunog razočaranja nacije u reprezentaciju, koje sve više prerasta u ravnodušnost, u jeku olimpijskih igara, navijači čekaju nešto što bi trebalo da bude baza nacionalnog tima, sada i u budućnosti – domaći šampionat. A tu već godinama nema materijala za nacionalni tim.
I o tome više u redovima ispred vas.
Favorit samo jedan
Svi su izgledi da ćemo i ove sezone gledati reprizu mnogih prethodnih godina kada je reč o borbi za titulu. Ništa se tu novo nema napisati što se već ne zna.
Svaka diskusija o novom šampionu svodi se na samo jedno ime.
Crvena zvezda u svakom smislu odskače spram konkurencije, iz godine u godinu jaz između šampiona i ostatka lige sve je veći, ne može se više ni govoriti da crveno-beli imaju konkurenciju, i tom trendu se ne nazire kraj, niti je na vidiku dan kada će neki drugi klub uravnotežiti šampionsku trku ili preuzeti lovor.
Za trofej se, i dalje, pita samo jedan.
Partizanu će opet biti potrebno čudo, ne jedno već nekoliko malih čuda, uz to i odvažnija borba van terena, kroz fudbalske forume, ne bi li prekinuo šampionski niz večitog rivala koji se polako bliži decenijskoj vladavini.
Zvezda gleda ka osmoj uzastopnoj tituli. Ostali, tu mislimo i na Partizan, moraće da se zadovolje plasmanom od drugog mesta pa nadalje.
U toj grupi timova koji će biti iza Zvezde, a opet tako daleko od nje, može se razviti kudikamo zanimljiva borba, između Partizana, TSC-a, Vojvodine, Čukaričkog, Radničkog 1923, dodajmo tu i Novi Pazar.
Može upravo između ovih timova biti solidno ujednačenog fudbala i lepih utakmica.
Superliga u gradovima bez superligaša
Na svim novim stadionima, u Leskovcu, Zaječaru i Loznici, igraće se superligaški fudbal što je sjajna vest za stanovnike tih mesta ali ona loša je da neće gledati lokalne ekipe i verovatno je ovo jedinstven slučaj u svetu fudbala.
U Leskovcu, gde inače igra Dubočica (prethodne sezone kažnjena zbog nameštanja mečeva) rivale će da dočekuje Radnički iz Kragujevca, biće to tako sve dok „Čika Dača“ ne bude rekonstruisan, a tamo će Šumadinci početi i evropske mečeve.
U Zaječaru će povratničku sezonu u elitu kao domaćin igrati OFK Beograd, plan je da tamo bude čitave sezone, dok će IMT igrati na lozničkom „Lagatoru“.
Superligaški fudbal igraće se i u Bačkoj Palanci iako ni taj grad nema predstavnika u najvišem rangu.
Tamo će igrati novi superligaš Tekstilac iz Odžaka.
Neće ni Novi Pazar igrati sve mečeve kao domaćin na stadionu na kojem inače igra, takođe zbog renoviranja terena (stiže hibridna podloga).
Neće to, ipak, naterati Pazarce da potraže domaćinstvo u nekom drugom gradu, već će im za to poslužiti sasvim solidan pomoćni stadion.
Van svoje kuće će igrati i lučanska Mladost, na stadionu „Radomir Antić“ u Užicu.
Do daljeg, u gradu na Đetinji Lučanci će biti domaćini, jer i ovaj klub renovira teren, konačno i oni da učine konkretan korak sa podlogom za igru, s obzirom na to da je teren u Lučanima godinama jeda od onih na kojima lopta „tandrče“ bez obzira na godišnje doba.
Čekajući ligu sa 12 klubova…
Neverovatno je da ljudi koji vode srpski fudbal još uvek nisu shvatili, a ako jesu, da to ne mogu da sprovedu u delo dugi niz godina, a to je smanjenje broja učesnika elitnog ranga na 12 ili 10 klubova.
Stagnacija i tavorenje na margini Evrope su zagarantovani sa aktuelnim brojem klubova od kojih barem polovina ne zaslužuju da nose etiketu superligaši.
Nažalost, ni naredna sezona, kao ni ona posle nje sva je prilika, neće biti prelomne po tom pitanju.
I dalje ćemo gledati samo sedam-osam sasvim solidnih ekipa, dva-tri jedva prosečna tima i nekolicinu krajnje diskutabilnog kvaliteta, i takvi će kvariti prosek.
Takva liga, tako koncipirana, nema budućnost.
Prethodni plej-of sa osam klubova (i tu je potreba da bude skraćen na šest ekipa), bio je savršen pokazatelj kako može biti solidnih utakmica, sadržajnih, atraktivnih, između ekipa u kojima je koncentrisan sav kvalitet lige.
Jedino takve utakmice, i malo šta drugo osim toga, može uticati na veću posetu na stadionima. Uz regularnost.
Superliga – 19. u Evropi
Katastrofalna izdanja srpskih predstavnika na evrosceni u prethodnoj sezoni doveli su do srozavanja UEFA koeficijenta, pa Srbija narednu sezonu kreće sa 19. mesta.
Pre samo godinu dana, pred start „istorijske“ evro sezone Superliga je bila najbolje plasirana ikad – na 11. mestu.
Usledio je potop za pamćenje.
Pet srpskih klubova su prethodne sezone na 25 utakmica izgubili 22 puta, jednom su pobedili i dva puta izgubili u evropskoj konkurenciji.
Ove sezone srpski fudbal u Evropi predstavljaju Zvezda, Partizan, TSC, Vojvodina i kragujevački Radnički koji će imati i obavezu da poprave utisak od prethodne sezone kada se, sa izuzetkom Šumadinaca, u najmanju ruku nisu proslavili.
