Fudbaleri Partizana porazili su Voždovac posle boljeg izvođenja penala nakon što je tokom 90 i kusur minuta utakmice bilo 1:1, i tako se plasirali u polufinale Kupa Srbije. Kao junak ekipe istakao se Aleksandar Jovanović, koji je odbranio penal i tokom meča i dva puta u samoj seriji.
U terminu u kome i „vrane zevaju“, po najjačem suncu, Partizan i Voždovac su odigrali drugi duel u samo sedam dana, s tim da je ovoga puta bilo u pitanju drugo takmičenje, ali i sam utisak je bio potpuno drugačiji, nego li u prvenstvenom duelu.
U delimično kombinovanom sastavu dva tima su u Humskoj odigrala sasvim pristojan duel s obzirom na okolnosti, no, za razliku od meča na veštačkoj travi, na „krovu“, Partizan je ovoga puta bio bolji, konkretniji tim, sa više prilika za gol, koje su tek u smiraju poluvremena krunisane golom.
Za razliku od utakmice sa Pazarcima proteklog vikenda, Duljaj je na teren ponovo vratio Filipovića, ali u srce odbrane, dok je u manevru „spojio“ Kastilja i Ovusua, dok je Kalulu dobio nešto modifikovanu ulogu polulevo, sa slobodom da se kreće između linija i ulazi u centralni deo terena.
Trebalo je dobrih 15-tak minuta ekipama da se adaptiraju na vrućinu, a zatim je Partizan iz prvog pravog napada došao do zicer pozicije i to tako što je prvo Kastiljo provukao loptu kroz dve linije ka Nathu, koji je pravovrmeno uposlio Baždara, ali je mladi napadač sapleo sam sebe ispred golmana Gudžulića i „uprskao“ mogućnost da na vreme otvori meč na pravi način.
Uzvatio je Voždovac sa nekoliko minuta vrlo dobre, tečne igra u polju koja je mogla biti krunisana i golom da je prvo Pirgić iskoristio grešku Markovića, koji se na vreme ispravio, da bi se potom oprobao i Teodorović, no, golman Jovanović je bio na visini zadatka.
Ispostavilo se da je taj brzopotezni napad Voždovca bio i najozbiljnija pretnja gostiju u prvom delu, jer je do kraja Partizan, u ne baš visokom ritmu, praktično diktirao tempo, imao posed i pokušavao da dođe do prilike koja bi „probila“ blok gostiju i značajno olakšala posao.
Imali su crno-beli nekoliko dobrih tranzicija, ali su, pre svih Kcander Severina, birali loša rešenja u poslednjoj trećini terena. Istina, Holanđanin je omogućio jednu solidnu prioliku Kaluluu (šut pored stative), međutim, uropastio je more napada indolentnošću, nekada i nezainteresovanošću koja je dobrano nervirala navijače na tribinama.
Mučio se Partizan da iz veznog reda nađe rešenje za dupli blok Voždovca i omogući napadačima poziciju, ali je vremenom poslednja linija počela da šalje direktne lopte koje su bile daleko opasnije po goste.
Tako je Stojković prvo uposlio Klaulua, koji je umakao odbrani, ali je golman Gudžulić izašao na vreme i skratio ugao, a zatim je, posle kornera, golman Voždovca spasao svoju mrežu i posle pokušaja Filipovića, odnosno nesmotrene reakcije gostujućeg igrača Lukića u svom petercu.
Na koncu, duga, direktna lopta iz poslednje linije Aranđela Stojkovića je presudila Voždovcu u drugom minutu nadoknade prvog poluvtremena, Pas desnog beka je ispratio Samed Baždar, oslobodio se čuvara i ponovo sam izašao na Gudžulića, no, ovoga puta nije pogrešio, posle varke je poslao loptu u bliži ugao – 1:0.
Na početku nastavka Partizan konkretniji, gotovo sve vreme na polovini Voždovca, sa istom „boljkom“ kao i u prvom delu, jasnim problemom u poslednjoj trećini terena.
Nekoliko puta su crno-beli pravili višak na bokovima posle čega bi lopta iša u kazneni prostor, ali su igrači domaćina bili previše statični, neaktivni da je napadnu i dođu u priliku za gol. Jedino je u tom periodu prošao napad Severine i Kalulua, ali je omaleni fudbaler, iako je sjajno skočio, bio prekratak.
Voždovac je istrpeo taj početni udar, odbranio se i počeo da koristi benefite koje je dobio od igrača sa klupe, uz vidljiv pad u igri crno-belih. Reagovao je i Duljaj, poslao na teren Zahida i Nikolića, kako bi dobio „dubinu“, završni pas, ali zadržao loptu u poslednjoj trećini, eventualno i pokušaj iz drugog plana.
Umesto toga, dobio je samo jedan jalov pokušaj Zahida ghlavom, dok je Nikolić zrešio jedanaesterac u 67. minutu, tako što je posle kornera za Voždovac, zakačio loptu rukom u svom kaznenom prostoru.
Sudija Stamenković isprva nije reagovao, ali je dobio poziv VAR sobe, zatim sam pogledao situacijui pokazao na belu tačku. Rezervista Flemings je preuzeo odgovornost, ali se u poslednjem momentu malo i okliznuo, pa je Aleksandar Jovanović uhvatio „živu loptu“ i spasao crno-bele većih muka.
Odbrana je donekle ulila samopouzdanje Partizanu, koji je dodatno osvežen ulaskom Goha, odnosno novim „preslaganjem“ pozicija Duljaja, iz koga se izrodio udarac Zahida i pokušaj Klaulua, a vrhunac je bio u 83. minutu kada je domaćin tražio jedanaesterac, jer je posle povratne lopte Markovića šutirao Filipović sa sedam, osam metara, a lopta je udarila Matića u ruku. Ipak, igrač Voždovca je prvo blokirao šut nogom, posle čega je bilo igranja rukom, pa nije bilo osnova za kazneni udarac,
U finišu je Duljaj dodatno osvežio tim Jankovićem i Šćekićem, pokušavajući da zatvori minimalac za prolaz u polufinale.
Nije uspeo, jer je u 88. minutu Partizan poklekao posle nesporazuma Filipovića i Šćekića, koji su imali čistu loptu za „čišćenje“, ali su zakasneli sa reakcijom, što je iskoristio Stefan Pirgić i odmerenim udarcem pogodio dalji ugao golmana Jovanovića – 1:1.
Sudija Stamenković je produžio meč za pet minuta u kojima se praktično nije igralo previše efektivno, više je bilo destrukcije, posebno gostiju, koju su u „džepu“ imali makar penale.
Uspeli su u tome, iako je Partizan u 95. minutu imao dobru priliku iz slobodnog udarca sa 16 metara, ali je, iz ko zna kog razloga, loptu uzeo Antić, iako je pozicija bila za igrača koji se bolje služi desnom nogom, Kakva odluka, takav i epilog, nije uspeo da prebaci živi zid i meč je otišao u penal „rulet“.
I u samoj seriji junak je bio isti kao tokom utakmice – Aleksandar Jovanović. U prvoj seriji je „skinuo“ šut Neškoviću, a onda i u petoj Pirgiću. Sa druge strane redom su pogađali Janković, Nikolić, Antić i Zahid, što je bilo dovoljno za plasman u polufinale.
