Slavio je Partizan minimalnim rezultatom protiv Spartaka – 1:0 i održao korak za liderom Superlige, no, predstava koju su crno-beli pružili pred svojim navijačima blago rečeno je za zaborav. Jedini gol za tim iz Humske je postigao Samed Baždar, no, mimo toga tim Igora Duljaja je bilo daleko ispod očekivanog nivoa, a u smiraju utakmice je gotovo „na konopcima“ branio tri boda.
Nikada ekipe Nenada Lalatovića nisu „ležale“ Partizanu, jer je mladi, ali dobrano iskusni trener uvek znao da motiviše i „namesti“ svoje igrače protiv crno-belih, sve dok Aleksandar Stanojević u dvogodišnjem mandatu nije u potpunosti potro tu činjenicu, a ove večeri ju je potvrdio i Igor Duljaj
Fakat je da je Partizanu bila potrrebna pauza posle dva neuspeha, istina je i da je rival kakav je Spartak došao u idealnom momentu da zaleči rane bliske prošlosti i upravo se u tom tonu odvijala utakmica u Humskoj.
Domaćin je sve vreme diktirao ritam u prvom delu meča, imao veći posed, smislenije, konkretnije akcije, daleko bolje prilike koje su materijalizovane samo jednim golom. Mada, ruku na srce, ritam je varirao, nisu crno-beli baš sve vreme „gazili“ goste, bilo je i „praznog hoda“, slabijih rešenja, sitaucija koje su igrači Spartaka pročitali, a bilo je prilike da se završe daleko bolje po domaće.
Nije Partizanu ni bilo lako, jer je Spartak većinu vremena u prvom poluvremenu stajao sa deset igrača „iza lopte“, uspevajući sporadično da pomeri linije u srednju zonu i odatle pokuša ofanzivnu tranziciju. No,. Duljajev tim je, čini se, timski defanzivno bolje izgledao nego u periodu do reprezentativne pauze i lako je izlazio na kraj sa pokušajima gostiju, čak i u prekidima, koji su od početka sezone bili Ahilova peta, a na kojima se očito radilo u minule dve sedmice.
Epilog, šest ili sedam prilika za crno-bele, od kojih su Baždareva i Nathova iz prvih 20-tak minuta najkonkretnije, ako izizmemo i nekoliko udaraca sa distance koje je golman Vulić uspeo da neutrališe.
Dobitnu kombinaciju crno-beli su odigrali u 22. minutu, pošto je posle dugog napada i kruženja oko šesnaesterca Spartaka, Bibars Natho uputio jak udarac kroz „šumu nogu“, Vulić je odbranio, ali je loše usmerio loptu vrativši je ka petercu što je iskoristio Samed Baždar i uspeo da pogodi gol – 1:0.
Uz navedeni pogodak, crno-beli su pokušavali preko Zahida, Stojkovića i Natha sa distance u nekoliko navrata, ali su najbliži golu bili u 40. minutu kada je posle prekida Antića na prvoj stativi loptu samo „kresnuo“ Kovačević, a drugi štoper Marković za delić sekunde zakasnio da je skrene u mrežu na suprotnoj strani gola.
Imao je i Spartak svoje dobre sekvence,. mahom posle grešaka crno-belih i to preko Lukića (volej), Kerkeza, Ćalasana i Ćalasana, no, sve navedene akcije su bile nedorečene i nedovoljno konkretne da bi Partizan bio ugrožen.
U nastavku – uspavanka. Partizan u „nižoj brzini“, Spartak nedovoljno konkretan i kvalitetan da iskoristi činjenicu da je crno-beli izgledaju daleko slabije, kao da im nedostaje snage da dovrše započeti posao.
Povrh svega, videlo se još u prvih 45 minuta da Natho nema daha, da se usput i povredio i da ekipa izgleda kao da igra sa igračem manje, jer je Izraelac imao radijus kretanja od 20 metara kvadratnih.
Posle nekoliko uvodnih, jalovih pokušaja napada sa obe strane, Duljaj je rešio da osveži ekipu, pa je Natha zamenio Kastiljo, a Kalulua, koji je jedini imao kakav-takav ritam Severina. Međutim, pomenute dve izmene nisu donele puno toga, jer je Kolumbijac delovao preplašeno, a Holanđanin tradicionalno nezainteresovano.
U istom „cugu“ je priliku dobio i Nikolić umesto Baždara, no, sve u svemu mnogo prometa-mala zarada, jer je Partizan vremenom gubio korak, a kada se povredio i Gajas Zahid igra se pretvorila u panično branjenje sopstvenog gola pred naletima ekipe koja će se u Superligi boriti za goli život.
Imali su crno-beli sreće da je Trifunović sprečio Stanojeva da donese izjednačenje, a onda je golman Jovanović odbranio udarac Mudrinskog sa sedam, osam metara, potom i Prijovića sa distance.
Panika Partizana je došla do vrhunca u smiraju meča, kada je Spartak delovao kao fizički spremnija ekipa, dok domaćin nije uspevao da zadrži posed duže od nekoliko sekundi, nasumično izbacujući loptu daleko od svpog gola.
Samo je prisebnost i neverovatna liderska crta golmana Jovanovića održala Partizan na površini, jer ne pamti se da su crno-beli bili u tako podređenom loložaju na svom trerenu. Na kraju su uspeli da odbrane tri boda, no, pojedinci će morati da se zapitaju…
