Đovani Givdeti, sada već bivši selektor odbojkašica Srbije, sumirao je utiske nakon Olimpijskih igara u Parizu.
Srbija je na turnir došla kao jedan od favorita za zlato, ali je svoju misiju završila u četvrtfinalu, a ujedno to je bio i kraj za Italijana na klupi naše reprezentacije.
„Moj ugovor je bio na dve godine. Istekao je posle Pariza. Niko me iz Saveza nije kontaktirao u vezi ugovora ni pre, ni posle Olimpijskih igara. Tako da sam – posle te dve godine – otišao. Dao sam sve od sebe, ali to nije bilo dovoljno za olimpijsku medalju. U jedno sam siguran – a to je da će Srbija ostati u vrhu u odbojkaškom svetu jer sam video toliko neverovatno talentovanih mladih igračica. One će doneti uspehe koje ova zemlja zaslužuje u budućnosti. Ne sumnjam u to“, rekao je Gvideti za Meridian Sport.
Potom se osvrnuo i na celokupni turnir i grupnu fazu, u kojoj su srpske odbojkašice pobedile samo Francusku, a izgubile su od SAD i Kine, a potom od Italije u četvrtfinalu.
„Takmičenje može da se oceni iz više perspektiva. Ako gledamo iz današnjeg ugla – turnir je bio neobičan. Pomenuo sam još početkom leta da će ovo biti najjače Olimpijske igre u istoriji. Bili smo u veoma jakoj grupi, oba meča protiv Kine i Amerike su bila vrlo konkurentna. Detalji su odredili konačan rezultat, a mi smo izgubili za nekoliko lopti. Da smo dobili jedan od ta dva okršaja, izbegli bismo četvrtfinale sa Italijom, što bi u suštini bio lakši put“, ispričao je Gvideti.
Italija je rutinski dobila Srbiju u tri seta i na kraju se popela na prvi stepenik pobedničkog postolja.
„Četvrtfinale je najvažniji meč na Igrama. Da je tada bio drugi protivnik, možda bismo lakše pronašli svoj ritam. Ali, pored toga, jasna je jedna stvar – nismo igrali tako opušteno i dobro kao na pripremnim utakmicama. Naročito kad je reč o zoni četiri i kroz sredinu – nismo došli do željenog nivoa“.
Kako kaže, sada bi neke stvari drugačije uradio.
„Naravno, jer ovo je bilo neuspešno. Gledajući iz današnjeg ugla imao bih drugačiju strategiju. Na primer, definitivno bih igrao dva ili tri vikenda Lige nacija sa kompletnim timom. U istoriji je uvek bilo isto… Najbolja ekipa na Olimpijskim igrama ujedno je bila najbolja u Ligi nacija iste godine. Znao sam to, ali u timu, stručnom štabu i Odbojkaškom savezu Srbije vladalo je opšte mišljenje da nam Liga nacija ne bi pomogla da se što bolje pripremimo za Olimpijske igre. Mislili smo da ćemo biti uspešniji ako pristupimo na ovaj način. Za posledicu smo imali problem pronalaska ritma igre. Kada bi danas mogli da se vratimo u period pre Pariza, uprkos tom uverenju, odlučio bih da igram sa kompletnim sastavom celu Ligu nacija. Sve ovo je iskustvo, čovek uči tokom celog život„, jasan je Gvideti.
Poraz u četvrfinalu teško je pao svakoj odbojkašici, a čini se najviše Maji Ognjenović koja je umesto sa zlatom, reprezentativnu karijeru završila porazom u prvoj eliminacionoj utakmici.
„Bio je baš loš osećaj… Za sve nas. Pripreme, treninzi koji su trajali danima, udaljenost od naših najmilijih i porodice. Imaš osećaj kao da je to sve bilo uzalud. Svi smo znali da smo zakazali, a ono što je još važnije – bili smo svesni da smo mogli da uradimo mnogo bolje. U stvari, najviše i pogađa to što smo mogli da postignemo više“, zaključio je Gvideti.
