Novak Đoković 31. karijeri pobedilo je Rafaela Nadala, a ovaj put trijumf bio je vredan plasmana u treće kolo Olimpijskih igara u Parizu.
Stari znanci meč druge runde igrali su na terenu „Filip Šatrije“, a Novak je rutinski uspeo sa svlada Španca 6:1, 6:4.
„Pa skoro savršen meč, do tog trenutka ne može ništa da se zameri, bar ne s moje strane. Onda sam bio verovatno u nekim trenutkima baš na 4:0, 4:1, možda malo previše samokritičan. Izgubio sam fokus, publika se probudila, počela da ga diže, da ga podržava, da ga vraća. On je bolje odigrao, bio malo agresivniji. Ja sam napravio neke greške, povukao se i to je rezultiralo da se izjednači rezultat u drugom setu. Međutim, eto, već taj gem na 4:4 sam uspeo da ga brejknem. To je bio ključni, presudni, prelomni moment u drugom setu i uopšte u meču. Jako mi je drago, eto, što sam prebrodio tu veliku prepreku. Protiv Nadala igrati, nezavisno od toga da li je on igrao puno turnira ili nije, da li se podređivao il’ nije, to je kao finale“, rekao Đoković u razgovoru sa srpskim medijima.
Novak je upitan koliko mu pobeda nad Nadalom dodatno podiže samopouzdanje, baš zato što je Španac bio prepreka.
„Naravno, kada sam video žreb sa jedne strane mi je bilo drago što ću igrati protiv njega eventualno u toj drugoj rundi, ranije na turniru, jer mislim da je možda ponekad dobro igrati protiv njega ranije. Jer on je taj igrač koji što više mečeva igra, to se bolje oseća na terenu. A s druge strane, naravno, nije bilo prijatno izvući takvog rivala, najvećeg mog rivala ikada, tako rano. Ali eto, uspeo sam da odradim sve što sam zamislio danas i jako sam zadovoljan nastupom. Idemo dalje. Naravno da su aspiracije i želje uvijek najviše, ali idemo korak po korak“, istako je Đoković
Novak nije hteo da se bavi time da li je ovaj meč stavio tačnu na debatu ko je najveći svih vremena.
„To je za vas ljude, ja nemoj mene pitaš o tome“, kratko je odgovorio osvajač 24 grend slem titule.
Iako ovo nije bio Rolan Garos, Đoković je na „Šatrijeu“ opet morao da se bori sa protivnicima sa tribina.
Po završetku meča ponovo je svirao violinu za ćerku Taru.
„Ćerka i sin su bili tu, žena naravno, predivno je imati ih ovde. I dovoljno su zreli da shvate šta se događa. Da prosto razumeju moment u istoriji sporta koji se trenutno dešava i kroz koji prolazi njihov otac. Nadam se da su ponosni na njihovog tatu„.
