Selektor Srbije Svetislav Pešić veruje da je njegova zemlja na dobrom putu da doživi kolaps koji je doživela hrvatska košarka.
Pešić je u razgovoru za hrvatski „Index“ govorio o brojnim temama vezanim za njegov život i košarku.
Upitan je bio da li mu u Srbiji i dalje ne veruju i da li mu to smeta.
„Ma jok. Nimalo. Znam i zašto je to tako. Gledajte, ja sam rođen u Jugoslaviji. U redu, dolazim iz Srbije, ali sam se rodio u zemlji koja se tada zvala Jugoslavija. U Srbiji sam malo vremena proveo. Kao mladić od 19 godina otišao sam u Sarajevo i u Bosni sam proveo veliki deo života. Zatim sam otišao u Nemačku“, izjavio je Pešić i dodao:
„Kako kažu u Srbiji, ja sam tamo kao neka vrsta trenera gosta. Dođem i odem. Iskreno, puno više volim da me neko ceni i poštuje nego da me voli. To me ne zanima. Vole te oni koji sede tu po kafanama. Ja vodim drugačiji život. Biram ljude sa kojima ću piti kafu i s kojima ću se družiti“.
Iskusni stručnjak veruje da Srbija može da doživi sudbinu komšija.
„Za sve ostalo nemam ni energije ni vremena. Drugo, jako sam britak i znam često da kažem ono što mnogi ne vole da čuju. Često sam znao upozoravati ljude u Srbiji da smo na dobrom putu da dostignemo Hrvatsku u košarci“, priča Kari i objašnjava:
„A to znači da smo i mi na dobrom putu da dotaknemo dno kao i vi. Ako se nešto ne promeni u glavama ljudi koji vode srpsku košarku i koji snose odgovornost, bićemo srećni ako se kvalifikujemo na evropska i svetska prvenstva. Olimpijske igre možemo zaboraviti. To ljudi ne vole da čuju. Zato nije ni čudno da nikad do kraja nisam bio integrisan u srpsku košarku“.
Pešić se prisetio i utakmice sa Sjedinjenim Američkim Državama, gde je Srbija bila na korak da savlada „Drim tim“. Upitan je da li je evropska košarka ikad bliža američkoj.
„Da, ali ništa se tu nije dogodilo preko noći nije jedna ta utakmica dokaz za bilo šta. U pitanju su godine rada i godine kontinuiteta rada mnogih drugih država izvan Amerike. Bilo je i pre pobeda protiv njih. Mi smo ih pobedili u Indianapolisu 2002, Argentina u Atini 2004, a Grci u Japanu 2006. godine.“
Ova selekcija SAD je jača od one u Barseloni 1992. godine, gde su igrali Majkl Džordan, Medžik Džonson, Leri Bird i ostali?
„U redu, neka bude tako, ali i mi smo jači nego što smo bili tada. Kad kažem mi, mislim na evropske selekcije. U Barseloni 1992. godine sam bio selektor Nemačke, kad je Hrvatska igrala finale. Teško je reći da je ona Amerika bila najbolja. Bila je dobra, bila je odlična, ali bilo je to neko drugo vrijeme.Promenilo se puno toga. Kako sam već rekao, košarka je u međuvremenu strašno puno napredovala, najviše u zemljama van Amerike, te mislim da bi bilo loše, čak i pogubno je reći da je nešto najbolje u košarci bilo pre više od 30 godina. Danas je 2024. godina, kako može nešto najbolje biti 32 godine ranije?“, rekao je Pešić i nastavio:
„Naravno da je i danas potencijal i broj talentiranih igrača i dalje na strani Amerike, posebno kad ih uspoređujemo s malim zemljama poput Hrvatske ili Srbije, to je činjenica, a to je ono što me izuzetno veseli, da je košarka u celom svetu otišla velikim koracima napred. Početak približavanja je počeo već u 1970-im, ali kulminacija je bila s Draženom, Kukočem, Rađom, Divcem… Generacijom koja je u svetsku košarku donela najpre talenat. Tako da je prošlo doba kad smo svi padali u nesvest kad bismo videli Amerikance i prošlo je vreme kad su bili nepobedivi kao što su bili u Barseloni. „Drim tim iz 1992. je najbolji“, kažu mnogi. E nije, nemoguće je da je najbolji kad je košarka danas puno bolja i popularnija u čitavom svetu, pa tako i u Americi.“
Ko je najbolji igrač sa kojim ste radili?
„Nikola Jokić. Sad je najbolji Jokić. Pre njega to su bili Kukoč i Bodiroga“, zaključio je Pešić.
