Željko Obradović po prvi put se oglasio od kada je dao ostavku na mesto trenera Partizana i otvoreno govorio o onome što se dešavalo.
Odlučio je da se oglasi nakon što je dobio mnogo poruka. Neprestano je ponavljao da je u pitanju „naš Partizan“.
„Imao sam priliku da vidim da se svi ljudi ne ponašaju tako, da se iznose stvari koje su trebalo da ostanu u klubu. Moje obraćanje u sredu kada sam odlučio da uzmem odgovornost za sve što se dešava bilo takvo, saopštenje koje je bilo veoma kratko, sve što sam rekao u tom saopštenju stojim i dalje iza toga. Ono što se desilo posle toga je nešto što nisam voleo da se dogodi“, počeo je Obradović.
Dotakao se još jednom trenutka kada je prelomio da ponudi ostavku posle poraza od Panatinaikosa.
„Moram da razjasnim neke situacije, u utorak uveče sam posle utakmice koja je bila veoma teška za mene razgovarao sa stručnim štabom i rekao da je to moj sledeći korak. To je bila odluka u koju sam bio siguran da je dobra, pre svega za klub i nastavak ono što sledi za Partizan. Tu odluku sam saopštio predsedniku kluba, razgovor je bio korektan, on je razumeo moje razloge i rekao je da me je video na utakmici i da je shvatio da je to jedino što mogu da uradim u tom trenutku. Dogovorili smo se da ja budem taj koji će da izađe u javnost da to saopštim, a da to ne bude klub. Dogovor je da se to uradi sledeći dan. Nažalost, informacije kao i uvek kruže, vrlo je teško kontrolisati ih. Dolazi do medija, otišlo je u etar da se spremam da podnesem ostavku. Rešio sam da se oglasim istog dana i napravio sam to obraćanje vama, navijačima Partizana. Zvao sam portparola kluba i da nazove predsednika i da zajedno donesemo odluku da je to to. Bili su saglasni sa svim što sam napisao, jedino je klub, predsednik kluba tražio da dodam u delu gde prihvatam svu odgovrnost, da je to neopoziva ostavka (o čemu je Nova.rs pisala) jer će njemu i članovima Upravnog odbora biti lakše da izađu pred navijače sa tim. Naravno, ja sam se složio sa tim. To je bio kraj za mene. Nisam imao više nikakvu dilemu da je to odluka iza koje stojim, onda počinje da se događa sve što se događa“, pričao je Obradović.
Zatim je pojasnio koliko ga je posao u Partizanu iscrpeo.
„Nisam više mogao, nisam više imao snage u sebi. Dao sam sve što sam mogao i nemojte mi zameriti jer znate koliko sam sebe unosio u ovo što najviše volim. Ova moja odluka je veoma stresna i verovatno najteže trenutke u životu proživeo kada sam se vratio u Beograd i kada ste me vi sačekali. Kada sam izašao iz aviona, kada me devojčica čekala kao što me čekala kada izlazim pred punu Arenu i emocije koje sam u tom trneutku doživeo je nešto što nikada neću uspeti da zaboravim. Evo i u ovom trenutku mi je veoma teško da pričam o tome. Moj prijatelj me je doveo u stan, legao sam u stan i nekih sat vremena gledao u plafon. Nisam želeo ničim da izazovem takvu reakciju, ali vi ste neko ko ima pravo na reakciju, vi ste ti koji ste odlučili neke stvari da, uslovno rečeno, uzmete u svoje ruke i probate nešto da promenite.“
Ipak, nije se tu zaustavio u priči o Mijailoviću.
„Par minuta posle moje ostavke predsednik kluba je izašao i rekao da se slaže, zahvalio mi se, ništa sporno… Rekao mi je da obavestio članove Upravnog odbora i onda na moje veliko iznenađenje počinje da se događa na način na koji se događa. Dobio sam poruku od predsednika kluba da su imali Upravni odbor i da su svi odlučili da ne prihvataju moju odluku. Pozvaome sledeći dan da dođem u klub da porazgovaramo o svemu, naravno, prihvatio sam to. To su ljudi sa kojima sam radio, ljudi koji ulažu ogromnu energiju, ljudi koji su sa mnom i svima vama doveli Partizan dovde gde je. Naravno da sam prihvatio, sastanak je počeo sa nekoliko članova, petorica sa predsednikom. Bili su ljudi koji rade u klubu, meni veoma dragi, otvoreno smo razgovarali, predsednik je počeo sa tim da su svi članovi saglasni sa time da ne žele da podnesem ostavku, svi prisutni u to ponovili. Još jednom im hvala na svemu tome. U mom obraćanju predsedniku i njima sam rekao da ostajem pri odluci, ali da mi neke stvari nisu jasne. Pitao sam predsednika šta se promenilo od trenutka kada se obratio javnosti i zahvalio mi se i prihvatio moju odluku. Šta se to promenilo u 24 sata? Promenila se reakcija navijača. Neke stvari mi nisu bile jasne, bez obzira na to moja odluka je bila definitivna. Ja sam rešio i ne mogu više. To je bila odluka oko koje sam i te kako dobro razmislio i iza koje stojim i dan danas. Ovo je prilika da vas zamolim za jedinstvo, da budete najveća snaga ovog kluba, da bodrite tim i pomognete igračima. Ova situacija nije normalna i nije dobra za Partizan i za ovu situaciju snosi prvi čovek Ostoja Mijailović. To sam mu rekao, koje će naredne korake da napravi to ne znam, on odlučuje o tome, ali znam da su me mnogi iz Uprave zvali i da su neki iz Skupštine i Upravnog odbora napustili klub. To nije dobro, to su divni ljudi koji su mnogo dali Partizanu. Apelujem na sve da razmisle, da budu jedinstveni i da bodre klub. Da se napravi atmosfera bez ikakvih incidenata, znate da je moj cilj bio da vratim Partizan u Evroligu i uspeli smo na to. Ponosan sam na to. Ove tri godine su bile moj san. Dale su mi snagu, vi ste neko ko me pokretao i ko će me uvek pokretati. Neke stvari nisu bile normalne u funkcionisanju kluba, hoću to da kažem zbog vas. Sportski direktor Zoran Savić nije imao ugovor, na moje insistiranje smo se nalazili svaki dan i pričali, bio sam ne malo iznenađen kada sam dobio informaciju da je odlučeno da Brendon Dejvis ide iz kluba, a da Dilan Osetkovski treba da se potpiše, iako sam ja rekao predsedniku da to nije igrač za nas u tom trenutku. On mi je rekao: Mi smo ga već potpisali. Samo da razjasnim tu situaciju, Osetkovski nije bio moj potpis, ali pričamo o momku koji je bio vredan.“
