Albanija protiv Srbije, jun 2025. godine. Utakmica koju će istorija sigurno pamtiti, ma šta god se ove subote od 20.45 bude desilo u Tirani.
Da li pamtite duele protiv Hrvatske sa kraja prošlog milenijuna? Da, to je ono 1999. godine kada je Batica Mirković uhvatio Roberta Jarnog za „muškost“, a Jugoslavija sa 2:2 izbacila Hrvatsku i otišla na Evropsko prvenstvo.
Da li se sećate okršaja sa „vatrenima“ iz 2013. kada je Josip Šimunić startom „za zatvor“ srušio Miralema Sulejmanija, a u Zagrebu se Siniša Mihajlović kladio sa novinarima da niko neće pogoditi sastav i izveo je startnu postavu na “Maksimiru” kakvu naša reprezentacija ne pamti.
Pa i kada je Nikola Žigić 2005. spustio loptu glavom za Mateju Kežmana koji je golom protiv Bosne i Hercegovine odveo našu reprezentaciju na Mundijal u Nemačkoj 2006.
Isto tako i 2009. kada su „stradali“ Rumuni i komšije „petardom“ ispraćene kući, te su se Antićevi „Orlovi“ plasirali na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi.
Naposletku i te 2014. kada je dron sa zastavom Velike Albanije poleteo nad Beogradom, a u Elbasanu kamenice letele ka autobusu srpske reprezentacije pre nego što su Kolarov i Ljajić zauvek ostavili trag koji Albance i dalje peče.
Za sve ove utakmice nije zajedničko to što je naš nacionalni tim uglavnom slavio (što značajno doprinosi memoriji), već da su utakmice same po sebi bile istorijske i znalo se i pre njihovog odigravanja da su za pamćenje.
Upravo takva nas očekuje ove večeri. Sa puno naboja i strasti, u izrazito „vreloj“ atmosferi akustičnog zdanja „Er Albanija“, čak i pod pretpostavkom da ne bude kakvih političkih konotacija i provokacija.
Ovaj meč će definitivno istorija pamtiti i dešavanja, na čiju god stranu budu išla, još dugo neće izbledeti.
Iako je „tek“ 3. kolo kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. a za Srbiju je prvi meč u ovom ciklusu, nervoza i naboj su se još kako mogli osetiti.
Najpre u ljutitom odgovoru selektora Stojkovića na pitanje da li se plaši ostavke u slučaju neuspeha, a zatim i kroz pitanje B92.sporta upućeno kapitenu Aleksandru Mitroviću da li oseća dodatan naboj, euforiju i strast pred ovakav duel
Umesto toga, naš kapiten se odlučio za pomirljivi ton, bez jasne poruke „da, bolji smo od vas i to ćemo vam pokazati“.
„Jeste jako bitna utakmica za nas, ali mislim da je malo veća euforija kod navijača i novinara, nego kod nas igrača. Kod nas je najveći fokus na terenu i da ispoštujemo ono što se dogovorimo u svlačionici. Želimo da pobedom krenemo u ove kvalifikacije, to bi bio idealan ishod“, odgovorio je Mitrović na pitanje B92.sport.
Više bih voleo da sam dobio drugačiji odgovor i da nam je Mitrogol rekao da gori od želje da ga smesti dva puta u mrežu Albanaca, pa da se još jednom upiše u istorijske almanahe.
Ali, hajde da verujemo da je to sačuvao za teren. Znajte Mitre, Dušane, Luka, Lazare, Saša, Nemanja, Strahinja, Nikola, Andrija i Aleksa, koliko ovaj duel znači celoj naciji, ma koliko god puta ona dizala ruke od vas.
Albanci, iako vrlo srdačni na svakom koraku od aerodroma, do hotela, preko gostoprimstva na stadionu… Kolege novinari nisu nas baš dočekali sa „cvećem“. Jasno je i zbog čega.
Poštujemo se, „ne mrzimo“ kao pre, organizovaćemo Evropsko prvenstvo za mlade zajedno, ali… Dajte da vas mi pobedimo, pa da to još dugo pamtimo „ko je gazda“ i nad tim trijumfom sportski likujemo.
Uostalom, tome sport i služi, zar ne?
