Pobedi se u zube ne gleda, pogotvo ne ako je izvojevana na gostovanju, po veštačkom, teškom, nakvašenom terenu u Pančevu, gde je Partizan, uz dosta muka savladao Železničar minimalnim rezultatom – 1:0. Čovek odluke je bio Nemanja Nikolić, koji je u 67. minutu sačekao centaršut Nihada Mujakića sa levog boka i pogodio za nova tri boda crno-belih.
Poredeći sa utakmicom protiv niškog Radničkog, reklo bi se da je Partizan u prvom poluvremenu duela sa Železničarom podbacio. Činjenica je da crno-belima nedostaju neki igrači, da uz to VD trenera Marko Jovanović pokušava da pruži šansu mladima, ali na veštačkom terenu stadiona u Pančevu to nije ni iz bliza bilo uverljivo kao pre nekoliko dana u Humskoj sa Nišlijama.
Nedostajalo je Partizanu ritma, u pojedinim trenucima ideje, posebno u ofanzivnom delu tima, jer se gost priličnu mučio sa organizacijom napada, pokušavajući da igra iz poslednje linije, no, Pančevci su sve stizali, zatvarali i pretili uvodeći meč u svoju zonu komfora,
Daleko od toga i da je tim trenera Mirjačića blisato, ali ako se uzme u obzir ko je pre utakmice bio favorit, a ko podređeni tim, čini se da je Železničar ipak pokazao više, bio konkretniji i u polju i u ostvarenim prilikama, iako ni domaćin nije stigao do gola u prvih 45 minuta.
Reku na srce, „zakuvalo“ se tek po isteku pola časa igre, jer do tada i jedni i drugi nisu pokazali Bog zna kakav fudbal, niti našli način da ugroze čuvare mreže. Istina, Železničar je iz srednje zone, u kojoj se mahom igralo, uspevao da se domogne poslednje trećina, ali u toj zoni nije iznalazio rešenje, dok je Partizan muku mučio da u prvih 30 minuta uopšte dođe do prilike za gol. Pokušaji Ezea i Kneževića, odnosno Nemanje Nikolića tek da su zagrejali čuvare mreže.
I, tako sve do 35. minuta kada je sevnula kontra Železničara, a Knežević uputio sjajan pas spajajući Romanića sa golom, gde se ipak isprečio Aleksandar Jovanović i sprečio vođstvo domaćina.
U narednih 120 sekundi još dve situacije vredne pomena: prvo slab pokušaj mladog Dimitrija Jankovića pred golom domaćina, koji je lako neutralisao golman Popović, te protor Ezea pored Ilića i udarac iz „mrtvog ugla“ već viđen u mreži da nije bilo refleksne reakcije Jovanovića, pa je lopta prohujala pored statfive u korner.
Vredna pomena je još samo prilika koju je u 40. minutu imao Aldo Kalulu, posle teledirigovanog dijagonalnog pasa Natha. No, i pored sjajnog prijema, omaleni fudbaler je šutirao direktno u Popovića, bez obzira što je možda mogao da gađa uglove, jer je dobrano umakao čuvaru i imao sasvim dovoljno vremena za bilju odluku i udarac.
U smiraju prvog dela ritak je malo opao, Železničar je ponovo imao više loptu u nogama u tom periodu, ali prilika za gol sa obe strane nije bilo do kraja trominutne nadoknade.
Činjenica da je tim izgledao kao da mu nedostaje svežine navela je Marka Jovanovića da možda i brže nego što je planirano već u pauzi izvrši dve promene i na teren pošalje još dva bonus igrača – Mateju Stjepanovića i Roganovića, umesto iskusnih Šćekića i Filipovića.
Trebalo je Partizanu vremena da se sabere i poveže u toj postavi, jer nijedan od dva navedena momka nije imao minute ove sezone (Stjepanović tek malo sa Radničkim), te je desetak minuta izgledalo da je Železničar bolje ušao u drugo poluvreme. Međutim, ni domaći nisu koristili navedene minute da eventualno više pritisnu Partizan i iskoriste ih na najbolji način, već su nekako prošli stihijski, bez konkretnog napada i učinka.
Otuda je prvi zapretio gost iz Beograda i to posle prekida koji je izveo Natho, a udarcem glavom pokušao Nikolić, ali je lopta završila pored stative. Baš kao ni prvi deo, ni nastavak nije obilovao prilikama, bilo ih je, bar onih pravih, manje nego u prvih 45 minuta. Tek solidan prodor i asistencija Romanića kao Cvetkoviću, koju je neutralisali blok i golman crno-belih Jovanović, odnosno pokušaj Grgića sa distance, preslab da bi ugrozio goste.
Već u sledećem napadu, u 67. minutu, Partizan je, ispostaviće se, odigrao napad vredan pobede. Lopta je kroz pas stigla do sredine terena, promenili su crno-beli i stranu, gde je Zubairu prvi put sačekao ubacivanje Nihada Mujakića u napad, usledio je odličan centaršut ka Nemanji Nikoliću, koji je umakao čuvarima i pogodio glavom usamljen sa nekoliko metara – 0:1.
Sve posle toga, uz promene u sastavu sa obe strane, bilo je više odrađivanje posla, bez obziljnog fudbala po velikom pljusku koji je „zapljusnuo“ Pančevo. Mirjačić je izmenama pokušao da izbori bar remi, Jovanović je sa Kovačem (umesto Natha) išao na „zatvaranje“ utakmice.
Suma sumarum – Železničar je u samoj završnici imao još jednu veliku šansu kada je posle prekida Jovanović umakao Roganoviću, no, slabo je šutirao, a petominutna nadoknada nije donela promenu rezultata, te je pobeda crno-belioh minimalcem ostala na snazi.
Međutim, na samom kraju se dogodila i ogromna šansa za Železničar, Romanić je pobegao čuvarima, izašao je sam pred golmana Jovanovića i želeo je da ga prebaci. Ipak, odlično je reagovao Aleksandar Jovanović i sačuvao je prednost svog tima.