Više od godinu i po dana je trajala agonija navijača Partizana, borba protiv bivših čelnika radikalnim metodama – bojkotom, koji je Humsku ostavljao sablasno praznom, a igrače „na cedilu“ u rođenoj kući, ali je i to od večeras prošlost. U prelepom ambijentu, sa skoro 20.000 pristalica crno-belih, uz punu južnu tribinu i navijanje kao u transu crno-beli su savladali Čukarički posle preokreta sa – 2:1. Poveli su gosti sa Banovog brda preko Mihajla Cvetkovića i taj rezultat bio je na snazi posle prvog dela, da bi u nastavku domaćin golovima Bibarsa Natha iz jedanaesterca, Aleksandra Filipovića i Alda Kalukua stigao do pobede koja je ukepšala navijački praznik.
Jedina gora stvar od trenutno institucionalno, organizaciono i finansijski razvaljenog Partizana, u čijim raljama „pliva“ Privremena komisija kluba iz Humske je – postojeća ekipa crno-belih.
Tu činjenicu ne može da promeni nijedan trener na svetu u ovom trenutku, a kamoli Savo Milošević koji je u Partizan stigao da „gasi požar“ i nasledio tim koji jednostavno nema kvalitet, nema brzinu, dovoljnu tehničku obučenost niti sposobnost da isprati bilo čiji zahtev na terenu.
Tako su, umesto da motivisani „polete“ pred ispunjenim tribinama i sjajnim navijanjem posle godinu i po dana mučenja pred „golim kamenom“, igrački sve zakazalo. Milošević je pokušao da prekopira recept iz Novog Pazara, da nesigurnog Mujakića zameni defanzivnim veznim Arijagom na poziciji štopera, da pruži priku Nikoliću u špicu, ali do te zone lopta teško da je došla više od četiri puta za 45 minuta.
Partizan je izgledao sporo, tromo, bezidejno, dosta je grešio u pasu, odlukama, mučio se sa iznošenjem lopte iz poslednje linije, potom je „davio“ u manevru i omogućavao vrlo motivisanoj i konkretnoj ekipi Čukaričkog da bez problema sprovodi svoj plan u delo i bude bolji tim na terenu.
Posle početnog ispitivanja snaga, bilo je odmah jasno da Partizan ima ozbiljne nedostatke u kvalitetu, samim tim i u igri, da to i što je zamislio Milošević nema ko da sprovede u delo, mniti može da isprati ozbiljniji intenzitet.
Počelo je prilikom za goste koju je posle centaršuta Ivanovića upropastio Docić, pošto je zakačio loptu rukom. No, nisu „brđali“ stali na tome, posle nekoliko minuta mladi Mihajlo Cvetković, za koga odbrana Partizana nije imala rešenja, primio je, sam „kao duh“, loptu na gru na petercu i šutirao u padu neprecizno.
Provukli su se crno-beli, ali su ozbiljno patili u polju, delovali kao nižerazredna ekipa, kojoj su se noge oduzele pred punim tribinama, a tome u prilog i vođstvo Čukaričkog već u 25. minutu.
Crno-beli su imali loptu u posedu, u začetku napada, ali je kadrinalno pogrešio onaj od koga se to najmanje očekuje – Bibars Natho. Izgubio je loptu, omogućio ekspresnu tranziciju preko Tufegdžića, koji je uposlio sjajnog Mihajla Cvetkovića, a talentovani napadač rutinski matirao Jovanovića – 0:1. Stepen očaja koji nije mogala da potisne ni gromoglasna podrška sa tribina.
I, ništa se nije promenilo, teško je bilo „grobarima“ da gledaju ono što bi trebalo da se nazove igrom, a najmanje je na to ličilo, te je Čukarički i dalje bio dominantan tim na terenu, lako kontrolisao crno-bele na pristojnoj distanci sporadično preteći iz daleko smislenijih napada.
Tek u poslednjih pet minuta prvog dela Partizan je pokazao znake života, zapretivši prvo preko Zubairua, posle pasa Nikolića, ali je njegov udarac izblokiran. Da bi se, posle dva minuta, Jurčević pojavio na protivničkoj polovini i šutirao pravo golmana Mirkovića.
Milošević je u pauzi u svlačionici ostavio Nikolića i Kovača, a priliku je pružio Đorđu Jovanoviću i Gajasu Zahidu i dalo je to, makar vizuelno, bolji utisak, iako su manjkavosti u igri i dalje bile primetne.
Počelo je slabašnim pokušajem glavom Zubairua i akcijom koju je upropastio Jurčević lošim centaršutem, ali je posle samo sedam minuta u nastavku Partizan izjednačio.
Bio je to 52. minut, umakao je Aldo Kalulu na desnom krilu, odlično centrirao, a Đorđe Jovanović je upravdao ulazak tako što se izvukao iz zagrljaja Miladina Stevanovića i naterao ga da napravi faul. Sudija Ilić je odmah pokazao na belu tačku, a Bibars Natho je pogodio za 1:1 i delirijum na tribinama, kao u srećnim vremenima.
Za razliku od Partizana u prvom delu, reakcija Čukaričkog na primljeni gol je bila više nego dobra. Gosti su pojačali ritam, pomerili linije ka golu domaćina i počeli pritiskaju Miloševićev tim na 25-30 metara od gola Jovanovića. Njegova intervencija i spasla Partizan posle udarca Tufegdžića, kao i posle greške Kalulua pred sopstvenim kaznenim prostorom koja je omogućila gosti
Jovanović je Partizan spasao i posle nekoliko minuta, posle novog udarca Tufegdđžića iz kaznenog prostora, a samo 120 sekundi kasnije – Partizan je preokrenuo.
Igrao se 65. minut, Jurčević je uzveo korner, lopta je bila „ulazna“, nezgodna, a Aleksandar Filipović spreman. Usledio je trzaj, lopta se odbila od zemlje i završila u gornjem desnom uglu golmana Mirkovića – 2:1.
Imao je Partizan još jedan dobrt pokušaj preko Zubairua odmah posle vođstva, ali je onda primat na terenu ponovo preuzeo Čukarički i to je potrajalo nekoliko minuta. Gosti su pretili preko Tedića, potom Miladinovića, posle soloprodora i asistencije Cionisa, ali udarci bili neprecizni.
Na drugoj strani, nekoliko napada je teklo preko Kalulua, koji je pokušavao da asistira saigračima, ali je odbrana Čukaričkog ostala koncentrisana. Ipak, kako se bližio kraj, tako je i umor stizao goste, a baš tada se razigrao Aldo Kalulu, koji je u nadoknadi vremena postigao i treći gol za svoj tim postavivši konačnih – 3:1.
